Kako mikro štamparije odolevaju cenovnim pritiscima?

Srbija nema deficit štamparija. U ovom trenutku, u našoj zemlji posluje 2.141 neblokirano preduzeće u delatnosti štamparskih usluga, prema podacima kojima raspolaže CompanyWall.

Ipak, i ova branša suočava se sa velikim izazovima u vidu značajnog poskupljenja repromaterijala i “osipanja” stalnih kupaca. Pritom, njeni knjigovodstveno najmanji predstavnici ne nailaze na razumevanje banaka, kao ni same države, u vreme globalne krize.

Pozicija našeg sagovornika je specifična, jer njegovo preduzeće posluje u određenoj tržišnoj niši. “Na početku pandemije svi smo bili pomalo u haotičnom stanju jer nismo znali šta nas očekuje. Mi štampamo za pripadnike građevinske industrije na skelskim platnima, kada na primer obavljaju radove na uređenju fasada. Iako građevinska industrija nije trpela mnogo štete, treba uzeti u obzir da su velike kompanije prvo sekle svoje troškove u segmentu reklamiranja”, kaže za Biznis.rs direktor kragujevačke firme Vizoms Vladimir Stefanović.  

Kako ističe, danas je taj problem posebno došao do izražaja, u periodu povećanja cena repromaterijala. Primera radi, jedna rolna od 200 kvadratnh metara za sedam meseci poskupela je oko hiljadu dinara u nabavci. Računica je jednostavna – 100 kupljenih rolni donosi 100.000 dinara većih troškova.

“Borba je velika, pogotovo ako se ima u vidu da su neki ugovori zaključivani još početkom godine, kada su te cene bile dosta niže, bez klauzula o kriznim posledicama. Ovo ipak niko nije očekivao, posebno posle pandemijske krize iz koje smo izašli”, napominje Stefanović i izražava nadu da neće doći do značajnijeg povećanja cena energenata za industriju, “kako bi čitava privredna mogla da nastavi sa kakvim-takvim poslovanjem”.  

Vizoms dakle, ima specifične kupce, ali potpisivanje ugovora unapred je mač s dve oštrice u periodu iznenadnih cenovnih šokova. U kojoj meri klijenti sada imaju razumevanje za neminovna poskupljenja, u okruženju u kojem sve cene rastu iz dana u dan?

“Neki partneri imaju razumevanje, ali svedoci smo da se na tržištu dešavaju promene po principu da ‘veće ribe jednu manje’, tako da se slika konkurencije, ali i globalnih dobavljača menja”, objašnjava Stefanović. Samo od početka godine, boje su poskupele 5-10 odsto, a platna oko 20 odsto. “Mi smo prinuđeni da to prenesemo i našim krajnjim kupcima, ali ne možemo da utičemo na njihovu odluku. Samo zajedničkim delovanjem i uz obostrano razumevanje možemo da prođemo sa što manjim posledicama sve što se dešava”.  

Međutim, pored spoljnih kriza, mali i mikro poslovni subjekti suočavaju se i sa dugogodišnjim nerazumevanjem od strane banaka i države, koje je dodatno istaknuto u vreme globalne turbulencije.

Vlasnik kragujevačkog Vizomsa smatra da bi i domaći mali privrednici morali da dobijaju određenu pomoć od države, a ne da snose najveći pritisak poreskih opterećenja.

“Mislim da bi eventualne poreske olakšice, poput onih koje su dobile velike strane kompanije, pozitivno uticale i na zapošljavanje radne snage. Pored toga, banke bi trebalo da omogućavaju pristup povoljnim kreditnim linijama, a ne da sudbina preduzetnika zavisi od dobre volje nekog lokalnog risk menadžera. Treba izdržati sve spoljne krizne faktore, i sve namete države. Kad podvučete crtu, na kraju se sve svodi na presipanje iz šupljeg u prazno i na snalaženje”, zaključuje Stefanović.  

U nastavku pogledajte listu 99 najuspešnijih mikro štamparija u Srbiji, po ostvarenim ukupnim prihodima u 2020. godini, prema podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja kojima raspolaže CompanyWall.