Kako mladi da izaberu svoju karijeru
12.11.2024 11:22 Autor: Redakcija Biznis.rs 4
Piše: Branislav Cvenić, Infostud
Pronalazak prvog posla veoma je težak izazov za svaku mladu osobu. Infostudovi podaci govore da mladi nakon što diplomiraju u proseku čekaju četiri meseca na prvi posao i konkurišu 12 puta pre nego što ga i pronađu.
Sa druge strane, istraživanja pokazuju da mladi imaju drugačija očekivanja pre nego što stupe na tržište rada. Njihov stav je da sistem treba da im pruži veću podršku u karijernom razvoju i da je potrebno olakšati put do zaposlenja i onima bez iskustva. Zanimljivo je i da svaku petu osobu ne privlači osmočasovno radno vreme, dok svaki treći percipira da studiranje neće doneti poboljšanje po pitanju karijere (Istraživanje Gen Z – Startuj Infostud).
Kako pomiriti očekivanja i realnost
Generacija koja je uveliko stupila na tržište rada jeste generacija Z. Tehnološka pismenost, adaptibilnost i fleksibilnost, inovativnost i nova energija je nešto što oni donose sa sobom, ali imaju i visoka očekivanja.
Adekvatna finansijska nadoknada, work-life balans, dobri međuljudski odnosi unutar kompanija i, najbitnije, svrha njihovog rada jeste ono što pripadnici ove generacije izdvajaju kao očekivanja od budućeg posla.
Ipak, realnost je često drugačija, te da bi se prevazišao generacijski jaz ključno je da sinergija u kompaniji nastaje u međusobnom razumevanju i prilagođavanju koje mora biti dvosmerna ulica jer će se samo tako ostvariti win-win efekat i ukupna dobrobit za kompaniju.
Odakle početi
Da bi se došlo do idealne situacije važno je podsticati mlade na samoprocenu i objektivnost. Budući da se karijera praktično bira u poznim tinejdžerskim godinama, a da radni vek traje 35 ili 40 godina, indikativno je da se već krajem formalnog obrazovanja krene sa konkretnim aktivnostima.
Jedan od procesa koji olakšavaju identifikovanje jakih strana pojedinca i prepoznavanje onoga u čemu čovek prirodno uživa je profesionalna orijentacija. Ovaj proces je podrška ne samo mladima u početku karijere, već i onima koji razmišljaju o promeni profesije ili dodatnoj specijalizaciji.
Obuhvata različite pristupe kao što su rad sa školskim savetnicima, testovi interesovanja i ličnosti, te radionice i konsultacije sa stručnjacima za karijeru. Profesionalnu orijentaciju često sprovodi tim psihologa i specijalista, a metode su zasnovane na naučnim istraživanjima kako bi rezultati bili što precizniji i korisniji. Dodatno, postoje internet platforme koje nude onlajn testove i smernice koji omogućavaju mladima da u svom tempu istraže zanimanja, obrazovne programe i tržišne trendove.
Dobra informisanost je ključ za donošenje pravih odluka
U doba interneta, kada su informacije lako dostupne, donošenje prave odluke zavisi od vrste i količine informacija do kojih dolazimo.
Još pri izboru fakulteta za mlade je bitno da imaju realnu sliku o tržištu, da budu dobro upoznati sa raznim zanimanjima, veštinama koje su potrebne za svako od njih, i da imaju svest o traženim zanimanjima na tržištu rada. Takođe, važno je da se na početku bolje upoznaju sa željenim studijama, kao i da pročitaju iskustva sadašnjih i bivših studenata, saznaju više o šansama za zaposlenje i povezanosti sa privredom.
Studije nisu bitne samo zbog formalnog obrazovanja, već donose određeno iskustvo, kontakte, snalaženje u različitim situacijama, te pripremaju mlade i mentalno za tržište rada i situacije u poslovnom okruženju. Spremnost na rad u timu, prilagodljivost, posvećenost i upornost neke su od karakteristika koje poslodavci najviše cene, a upravo se one stiču na fakultetu.
Strpljenje donosi idealan početak karijere
Prema Infostudovim podacima, na jedan oglas za kandidate bez iskustva prijavi se u proseku 64 kandidata, a na prakse 72. To znači da je svako iskustvo stečeno i tokom obrazovanja od neprocenjivog značaja i nešto što može da izdvoji jednog kandidata od drugog. Studentske i neprofitne organizacije, volontiranje i prakse su najbolji načini za sticanje iskustva, ali i praktičnog znanja, dok su posete različitim dešavanjima za studente, seminari, konferencije, ali i takmičenja najbolji dodatni vid rada na sebi i nešto što može da izdvoji jednu biografiju iz gomile drugih.
Osim toga, praktično iskustvo pomaže da bolje upoznamo sebe i procenimo koji posao odgovara našoj ličnosti. Bezbolnije je napraviti grešku pri izboru karijere u ranom delu života, pri volontiranju ili praksi.
Bitan je i uticaj mentora i tu mladima možemo najviše pomoći. Mentor u početnoj fazi karijere igra ključnu ulogu, pružajući podršku u razvoju veština, prevazilaženju izazova i izgradnji samopouzdanja. Kroz praktične savete, konstruktivnu kritiku i strateške smernice, mentor ubrzava proces učenja i pomaže u postizanju karijernih ciljeva. Takođe, može da olakša pristup važnim kontaktima i prilikama, te pomogne značajno mladima pri prvim koracima u zapošljavanju.
Pročitajte još:
Pri izboru karijere za mlade treba ih podsticati da iskoriste sve postojeće resurse, ali i naučiti ih da budu strpljivi, uporni i prilagodljivi.
Mladi donose novu energiju i znanje, a na starijima je da naprave kulturu i okruženje da nove snage osete podršku, budu prihvaćene i izraze se na pravi način.
Inquiete
12.11.2024 #1 AuthorPrvo treba da shvate šta im najbolje ide od ruke, zatim šta vole i na kraju da sve to usklade sa obrazovanjem.
PAVLE-2005
12.11.2024 #2 AuthorNema neki konkretan savet na kraju kako se zalomi
SHALIMAR
12.11.2024 #3 AuthorMislim da mladi imaju nerealna ocekivanja sto se posla tice..
DOBRILA
13.11.2024 #4 AuthorTreba ici za svojim ciljevima ..