Kako poslodavci u Srbiji proveravaju sumnjiva bolovanja?

Zloupotreba bolovanja, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), predstavlja ozbiljan izazov za poslodavce i državu jer ugrožava postojeće investicije i otežava nova ulaganja.

O razmerama ovog problema govore i podaci iz ankete PKS-a koji pokazuju da je u pojedinim kompanijama zloupotreba bolovanja dostigla takav nivo da su tokom letnjih meseci bili primorani da obustave rad u pogonima. Ipak, prema zvaničnoj statistici, Srbija nije zemlja koja prednjači u takozvanim lažnim bolovanjima.

Predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo Mario Reljanović u razgovoru za Biznis.rs ističe da precizniji podaci na godišnjem nivou i za svaku godinu ne postoje, ali da poslednje dostupne informacije pokazuju da su poslodavci u Srbiji kontrolisali praktično svako dvanaesto bolovanje i da su bili uspešni u jednom od osam pokrenutih postupaka.

“Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) s vremena na vreme objavi podatke o broju pokrenutih postupaka za kontrolu eventualnih zloupotreba bolovanja, ali dugo nisam video sveže podatke ovog tipa. Mislim da su najsvežiji za 2022. godinu, a objavljeni 2023. godine, kada je prema izveštaju RFZO urađena kontrola osam odsto od ukupnog broja bolovanja, i u tom uzorku je nađeno oko 12 odsto zloupotreba. To znači da je otprilike jedan odsto bolovanja zloupotrebljeno, prema zvaničnim podacima”, navodi naš sagovornik.

On napominje da se na nivou Evrope broj dana bolovanja po radniku godišnje veoma malo menjao u poslednjih 50 godina.

“U Evropskoj uniji, taj broj je porastao sa 11 na oko 13 dana godišnje. Za Srbiju noviji podaci na Eurostatu ne postoje, ali prema njihovim informacijama za 2022. godinu, Srbija je bila rangirana kao peta otpozadi kada se gleda procenat radnika koji uzimaju bolovanje na godišnjem nivou. Dakle, samo u četiri zemlje od tridesetak i nešto evropskih država za koje postoje podaci, radnici su ređe išli na bolovanje od radnika u Srbiji”, kaže Reljanović.

Ističe da je u javnosti raširena fama oko zloupotrebe bolovanja na daleko većem nivou, kao posledica žalbi takozvanih stranih investitora i da je čak dolazilo i do zlonamernih interpretacija zvaničnih podataka kako bi se stvorio utisak o masovnosti zloupotreba.

Na šta se u praksi najviše žale radnici, a na šta poslodavci?

Prema rečima našeg sagovornika, u praksi poslodavci se neretko žale na to da zaposleni relativno lako može da fingira bolovanje tako što će otići kod doktora opšte prakse i navesti neke simptome bolesti koje uzrokuju kratkoročnu sprečenost za rad poput prehlade, stomačnog virusa i slično..

“Ovo bolovanje plaća poslodavac, jer je prema zakonu naknada zarade kod svakog bolovanja, bez obzira na uzrok, o trošku poslodavca u prvih 30 dana. U tome vide uzrok nezainteresovanosti države da spreči kratkoročne zloupotrebe bolovanja. Takođe, ukazuju na to da je indikativno da se navodna lažnja bolovanja dešavaju upravo u mesecima kada je potrebno obavljati neke poljoprivredne poslove, ili spojiti praznike”, objašnjava Reljanović.

Sa druge strane, zaposleni se žale na činjenicu da mnogi poslodavci posredno brane korišćenje bolovanja, odnosno da je neformalna politika poslodavca da se nerado gleda na korišćenje bolovanja.

“Neki od poslodavaca su posredno uveli i sankcije za one zaposlene koji koriste bolovanje, koje su naravno potpuno nezakonite, kao što je gubitak prava na takozvani ‘bonus zbog prisustva na poslu’ “, tvrdi Reljanović.

Kako poslodavci mogu da kontrolišu zloupotrebe bolovanja, šta kaže zakon?

Poslodavac koji sumnja na zloupotrebu bolovanja može o svom trošku pokrenuti postupak pred nadležnim zdravstvenim organom – to je po pravilu lekarska komisija koja preispituje da li su navodi o sprečenosti za rad zaposlenog tačni, ili ne.

“Ona može ispitivati kako dokumentaciju, tako i samog zaposlenog koji je navodno zloupotrebio svoje pravo. Na osnovu pribavljenih činjenica i informacija, komisija donosi odluku da li je zaposleni zaista sprečen za rad, ili nije, kao i da li je period odsustva sa rada odgovarao prirodi ustanovljene bolesti, odnosno sprečenosti”, objašnjava naš sagovornik.

Reljanović ističe da poslodavci nažalost često pribegavaju i mnogim drugim mehanizmima „provera“, kao što je angažovanje privatnih detektiva, koji praktično ne mogu ništa da urade po ovom pitanju ili posebnih „komisija“ koje su zadužene da „utvrde činjenice“ vezane za sprečenost za rad. Neretko se proverava i aktivnost zaposlenog na društvenim mrežama, a kao ključni ‘dokaz’ navodi i to da je zaposleni viđen na javnom mestu tokom bolovanja.

“Konačno, posebno su zanimljivi pokušaji poslodavaca da zaobiđu nadležni zdravstveni organ za kontrolu ispravnosti bolovanja i da pošalju zaposlenog u privatne zdravstvene ustanove ‘na drugo mišljenje’. Zaposleni najčešće to ne odbijaju, iz neznanja ili zbog činjenice da nemaju šta da kriju. U najvećem broju slučajeva informacije koje poslodavac na ovaj način sakupi su irelevantne i ne mogu se koristiti za eventualno sankcionisanje zaposlenog, odnosno ne mogu voditi otkazu zbog zloupotrebe privremene sprečenosti za rad. Mogu se eventualno koristiti za sprovođenje otkaznog postupka za poseban disciplinski prestup, ako je takav utvrđen kod poslodavca”, kaže Reljanović.

Naš sagovornik ukazuje da se poznati podaci iz 2022. godine, kada su poslodavci kontrolisali praktično svako dvanaesto bolovanje i bili uspešni u jednom od osam pokrenutih postupaka, ne razlikuju od podataka iz prethodnih godina.

“Ako to uporedimo sa podacima koji su poznati iz prethodnih godina, videćemo da postoji relativno konstantan trend i da se ove cifre ne razlikuju previše. Na primer, prema podacima iz 2017. godine poslodavci su bili uspešni u 11 odsto pokrenutih postupaka, odnosno u jednom od devet pokrenutih postupaka”, navodi on.

“Svakako se može smatrati da ove cifre nisu verodostojne jer se u većem broju slučajeva poslodavcima uopšte ne isplati pokretanje ovakvog postupka (zaposleni se vrati na posao posle par dana odsustva), ali je činjenica da je procenat zloupotrebljenih bolovanja ipak sasvim nizak da bi se govorilo o potrebama za sistemskim promenama načina uživanja ovog prava”, navodi Reljanović.

Kako privreda vidi rešenje ovog problema?

Kako pokazuje anketa Privredne komore Srbije, u 133 kompanije proveravano je korišćenje prava zaposlenih na bolovanje, kako bi se razmotrilo pokretanje vanrednog nadzora, opravdanost odsustava sa posla i usklađenost sa važećim propisima.

Najveći procenat odsustava sa rada zabeležen je u januaru i julu, a najviše podataka stiglo je iz Vojvodine, Šumadije, kao i iz Zapadne, Južne i Istočne Srbije. Po delatnostima, najzastupljenije su metalska i elektroindustrija, tekstilna, biljno-prehrambena, šumarstvo i komunalne službe.

Privreda rešenje ovog problema vidi, sa jedne strane, u skraćenju perioda u kojem je poslodavac obavezan da isplati naknadu za bolovanje, a sa druge strane, u efikasnijim mehanizmima provere privremene sprečenosti za rad, doslednijem uvažavanju propisanih medicinskih standarda za određivanje bolovanja i doslednoj primeni zakona u pogledu kaznene politike.