Kako preduzetnik može da angažuje drugog preduzetnika?

Preduzetnici su često u situaciji da su i vlasnici, direktori, ali i jedini zaposleni, a to praktično znači da je na njima sav teret poslovanja. Prema rečima poslovnih konsultanata to može biti impresivno, ali u nekom trenutku, naročito ako se preduzeće razvije u dobrom smeru, potrebno je zaposliti još radne snage.

Ako je priroda poslovnog odnosa takva da drugom licu omogućava da potpuno samostalno, u okviru svoje delatnosti, obavlja potrebne poslove, može angažovati drugog preduzetnika kao pomoć.

Poreski savetnik Đerđ Pap kaže da preduzetnik kao i d.o.o ili bilo koji drugi oblik organizacione forme privrednih subjekata može da angažuje drugog preduzetnika.

“Ako su dva preduzetnika u pitanju onda nema poslodavca u smislu propisa o radnom odnosu. Dakle, preduzetnik koji obavlja poslove nije u radnom odnosu sa drugim preduzetnikom (za kojeg vrši poslove) već je to odnos dva privredna subjekta. Preduzetnik koji vrši poslove fakturiše svoje usluge preduzetniku za koga te usluge obavlja”, objašnjava Pap.

Takođe, i zaposleni koji su u radnom odnosu mogu postati preduzetnici, jedina prepreka je što se ne mogu baviti istom delatnošću kao i poslodavac za koga rade.

“Ukoliko je preduzetnik već angažovan poslodavac može da zatraži od zaposlenog koji se bavi preduzetništvom da se ne može samostalno baviti istom delatnošću kao i on. Ova odredba ugovora o radu se može odnositi na zaposlenog i određeni period nakon prestanka radnog odnosa. Ovakve odredbe ugovora mogu postojati kao klauzula zabrane konkurencije”, navodi poslovni konsultant Marko Radić.

Između preduzetnika kojima je to dopunski rad i onih kojima je to osnovna profesija postoji razlika u izmirivanju troškova prema državi.

Preduzetnici koji su zaposleni kod poslodavca plaćaju manje namete od onih kojima je to osnovna delatnost. U slučaju da je preduzetnik i zaposleni u nekoj drugoj firmi neće plaćati doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za nezaposlenost.

Treba naglasiti da preduzetnik koji je privremeno prekinuo rad, odnosno stavio svoju preduzetničku radnju u stanje mirovanja, ne može da prima naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje sve dok potpuno ne zatvori preduzeće.

Prekid obavljanja delatnosti definisan je članom 90. Zakona o privrednim društvima. Interesantno je to da zakonom nije definisano trajanje privremenog prekida, što znači da preduzetnik može neograničeno biti u statusu prekida obavljanja delatnosti. Ono što je još bitno napomenuti jeste da preduzetnik koji je u privremenom prekidu, u skladu sa zakonom, mora da istakne obaveštenje o prekidu delatnosti u sedištu na kome obavlja delatnost.

Nakon privremenog prekida delatnosti preduzetnik je u obavezi da podnese poresku prijavu preko portala ePorezi. Ukoliko je paušalac podnosi PPDG1R poresku prijavu, a ukoliko je tzv. „knjigaš“ podnosi PPDG1S poresku prijavu.

U slučaju da preduzetnik prestane da radi kod poslodavca, dužan je da se prijavi na obavezno socijalno osiguranje i na dalje plaća sve doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a samostalna delatnost postaje prioritetni osnov osiguranja.

Preduzetnici koji su istovremeno radili i kod poslodavca svoj radni staž mogu da upišu samo po osnovu rada u firmi, dok se prilikom obračunavanja penzije uzima u obzir iznos plaćenog osiguranja po svim osnovama, što znači da duple uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje utiču na krajnji iznos penzije.