Kako preduzetnik može da otvori bolovanje?

Biti preduzetnik u Srbiji često znači da je ceo posao na jednoj osobi. Međutim, ako preduzetnik mora da otvori bolovanje postavlja se pitanje – šta se onda dešava? Ko vodi posao? Ko isplaćuje prihode? I što je najvažnije — ima li preduzetnik uopšte pravo na bolovanje?

Naš čitalac koji se bavi preduzetništvom, a ujedno je jedini zaposleni u svojoj preduzetničkoj radnji, mora na duže odsustvo zbog bolesti, pa je postavio pitanje koja su njegova prava i obaveze u tom slučaju.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević odgovara na ovu nedoumicu rečima da preduzetnik ima pravo na bolovanje, ali pod određenim uslovima, i uz mnogo više birokratije nego što je slučaj sa „običnim“ zaposlenima.

“Ukoliko preduzetnik obavlja delatnost sam, bez zaposlenih, prvi korak koji mora da preduzme jeste privremena odjava radnje. Drugim rečima, mora formalno da stavi firmu u stanje mirovanja. Ovo je zakonski preduslov da bi mogao da ostvari pravo na naknadu zarade tokom bolovanja”, pojašnjava naša sagovornica.

S druge strane, ako preduzetnik ima zaposlene, situacija se dodatno komplikuje. Radnja ne može biti odjavljena jer zaposleni moraju da nastave da rade.

“U tom slučaju rešenje je da se imenuje ovlašćeni poslovođa – osoba koja će preuzeti upravljanje i poslovne aktivnosti u odsustvu vlasnika. Tako posao nastavlja da funkcioniše, a preduzetnik odlazi na zasluženi odmor – doduše, ovaj put zbog zdravstvenih razloga”, navodi Pisarević.

Bez obzira na to da li je radnja odjavljena ili ne, prvih 30 dana bolovanja trošak je u potpunosti na teret samog preduzetnika. On je dužan da i tokom tog perioda nastavi sa plaćanjem doprinosa, i to najmanje na najnižu propisanu osnovicu.

Međutim, od 31. dana bolovanja na scenu stupa Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) koji preuzima isplatu naknade. Da bi RFZO preuzeo trošak potrebno je da Poreska uprava izda potvrdu o osnovici na koju su doprinosi plaćani. Bez ove potvrde – nema naknade.

Šta se dešava sa porezima, taksama i doprinosima?

Dobra vest za preduzetnike koji su radnju stavili u mirovanje jeste da tada prestaje obaveza plaćanja poreza na dobit.

“Međutim, doprinosi za zdravstveno osiguranje i dalje ostaju na njihovom teretu, kao i porez na zaradu ukoliko dobijaju naknadu za bolovanje. RFZO isplaćuje bruto iznos, a preduzetnik sam iz tog iznosa plaća obaveze državi. Tako da, iako se troškovi poslovanja značajno smanjuju – nisu u potpunosti ukinuti”, kaže Pisarević.

Podsetimo, pravo na bolovanje imaju svi koji su prijavljeni na obavezno zdravstveno osiguranje. To uključuje zaposlene sa ugovorom o radu, preduzetnike i verske službenike. Međutim, oni koji rade po ugovoru o delu, autorskom ugovoru ili privremenim i povremenim poslovima, nemaju to pravo – jer nisu u radnom odnosu.

“Zanimljiva je situacija kod osnivača firmi. Ako osnivač nije zasnovao radni odnos u svojoj firmi – iako obavlja poslovodstvo, potpisuje ugovore i upravlja sredstvima – on nema pravo na bolovanje. Zašto? Zato što se bolovanje smatra naknadom za odsustvovanje sa posla, što podrazumeva da postoji ugovor o radu i redovna plata. Bez toga – nema ni prava na naknadu. U praksi je retkost da osnivač bude i zaposlen u sopstvenoj firmi, ali ako jeste – prava na bolovanje postoji, isto kao kod bilo kog zaposlenog”, objašnjava poreska savetnica.

U slučaju da preduzetnik ima radnike i ne odjavi radnju, bolovanje funkcioniše drugačije. RFZO i dalje isplaćuje naknadu, ali u iznosu od 50 odsto osnovice na koju su plaćeni doprinosi. Dakle, preduzetnik neće biti u potpunosti pokriven kao kada odjavi radnju, ali će ipak imati određenu naknadu.

Takođe, naša sagovornica naglašava pravilo po kojem da bi preduzetnik uopšte mogao da ostvari pravo na naknadu od RFZO mora da ima minimum tri meseca neprekidnog osiguranja ili šest meseci sa prekidima u poslednjih godinu dana. Obavezan uslov su i izmireni doprinosi. Bez toga – nema isplate, jer zakon propisuje da se prava iz obaveznog osiguranja mogu ostvariti samo uz prethodno uplaćene doprinose.