Kako se izboriti sa sušom i ublažiti loše rezultate?

Srbija beleži još jednu lošu ekonomsku godinu kada govorimo o ratarstvu, ali će se to odraziti i na stočarstvo. Razlog je suša koja je uticala na rezultate koji možda neće biti loši kao prošle godine, ali će ipak biti ispod proseka.

“Smatraćemo da u ovoj godini imamo gubitak, ako za reper uzimamo neku prosečnu godinu što se tiče prinosa u ratarstvu. To će se svakako odraziti i na finansijsku kondiciju poljoprivrednika koji će izgubiti investicionu sposobnost – neophodnu u ovom trenutku”, smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

On dodaje da nemamo sušu kakvu smo imali prošle godine – bilo je više padavina, ali njihov raspored nije bio idealan. Takođe, izuzetno visoke temperature u junu odrazile su se na prinose, posebno na kukuruz, soju i suncokret.

“Problem je što će u poslednje četiri godine poljoprivrednici već treću godinu imati loš proizvodni rezultat i neće biti u mogućnosti da ulažu kako bi ublažili ekstremne vremenske prilike. Tu pre svega mislim na zalivne sisteme, kada je reč o ratarskim kulturama, proizvodnji u zaštićenim uslovima kod povrća, protivgradnim mrežama kod voća i tako dalje. Biće skoncentrisani na to da se ‘preživi’ i da može koliko-toliko da se zanovi proizvodnja”, navodi sagovornik portala Biznis.rs.

Kao jedno od značajnih rešenja vidi revitalizaciju kanalskog sistema Dunav-Tisa-Dunav. Kada je taj sistem završen – 1977. godine – projektom je predviđeno da se navodnjava 510.000 hektara.

“Mi danas imamo tek nekih 30.000 hektara iz tog sistema, dakle oko sedam do osam odsto predviđenog. Država bi trebalo da donese hrabru odluku o ulaganju u ovaj kanalski sistem, da bi se koliko-toliko smanjio rizik nedostatka vlage i visokih temperatura”, smatra Žarko Galetin.

Drugo rešenje, kako dodaje, bila bi izmena setvene strukture, kao i razmišljanje o alternativnim kulturama koje se mogu uvesti. Potom i rad genetičara na tome da se pronalaze hibridi kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe, jer su ove četiri kulture najviše ugrožene.

Borba protiv suše gajenjem otpornih biljnih vrsta

Kako za portal Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije piše Svetlana Zlatarić iz PSSS Šabac, ratarske vrste koje će dati zadovoljavajuće prinose i u uslovima nedovoljnih i nepravilno raspoređenih padavina tokom vegetacije su sirak, proso, tritikale, stočni ječam i stočni ozimi grašak.

Najnoviji genotipovi sirka za proizvodnju zrna daju plodove koji su po hranljivoj vrednosti slični kukuruzu i mogu se koristiti u pripremi koncentrovane stočne hrane. U povoljnim vremenskim prilikama i uz optimalnu agrotehniku hibridi sirka daju prinos i do 15 tona po hektaru zrna, a u prosečnim do šest tona po hektaru.

Proso isto tako ima veliku hranljivu vrednost i koristi se za spremanje koncentrovane stočne hrane, kao i u ljudskoj ishrani. Može dati veći prinos zrna nego kukuruz, a u zavisnosti od vremena setve prinos se kreće u granicama od tri do pet tona po hektaru.

Tritikale se, zahvaljujući visokom sadržaju proteina i ugljenih hidrata, sve više koristi u pripremi koncentrata za ishranu stoke, posebno nepreživara i živine. Prosečan prinos se kreće od 4,5 do šest tona po hektaru, a u povoljnim zemljišnim i agrometeorološkim prilikama uz primenu pune agrotehnike i do 10 tona.

“Ječam ima veoma važnu ulogu u ishrani domaćih životinja, posebno kao koncentrovana hrana za svinje, i treba da zauzima i veće setvene poršine nego inače”, smatra Svetlana Zlatarić.

Stočni ozimi grašak ranije sazreva od soje i samim tim je sigurniji prinos zrna u godinama sve češćih letnjih suša. Prosečan prinos zrna je od 2,5 do tri tone po hektaru, dok je prolećnih formi manji za oko 30 odsto.

“Prikazom meteoroloških uslova u našoj zemlji poslednjih 25 godina zaključuje se da su globalne klimatske promene zahvatile i nas. To se zapazilo čestom pojavom sušnih godina, prvenstveno usled neravnomerne raspodele padavina i primetnim povećanjem temperature vazduha, što opet pruža mogućnost ranije setve prolećnih useva, što se inače i zapaža. Preporuka našim poljoprivrednicima bi bila da počnu da razmišljaju o gajenju ovih biljnih vrsta na većim površinama i da ih uvode u svoje setvene strukture”, navodi Zlatarić.