Kako se kreću kamate koje nisu ograničene?

Od 1. oktobra banke su u obavezi da klijentima čiji stambeni krediti potpadaju pod ograničenje koje je na kamate odredila Narodna banka Srbije (NBS) dostave nove planove otplate.

Učešće stambenih kredita u ukupnom broju pozajmica građana je 6,3 odsto, ali je njihova ukupna vrednost sredinom septembra blago premašila 662 milijarde dinara. Na dan 15. septembra građani su bankama na ime gotovinskih kredita dugovali ukupno 695,6 milijardi dinara, kao i 16,8 milijardi dinara na ime potrošačkih i gotovo 30 milijardi za „ostale“ pozajmice – a evo kako su se kretale kamate.

U avgustu su, prema podacima Statističkog biltena Narodne banke Srbije, kamatne stope na novoodobrene stambene, gotovinske, potrošačke i „ostale“ kredite u dinarima dostigle nivo od 13,56 odsto. Poređenja radi, u januaru ove godine ta vrednost iznosila je 12,92 odsto, dok je u januaru 2022. godine prosečna kamata na tu grupu pozajmica iznosila 8,53 odsto.

Za utehu možda može da posluži podatak da je u januaru 2011. prosečna kamata za takve dinarske kredite bila 20,11 odsto.

S druge strane, u avgustu ove godine prosečna kamata za tu grupu kredita, ali indeksiranih u stranim valutama i deviznih kredita, iznosila je 7,32 odsto – gotovo procentni poen više od januarskih 6,24 odsto i više nego duplo „jača“ od 3,20 procenata, koliko je ta kamata iznosila u januaru 2022. godine.

Istorijski rekord u ovoj kategoriji „drže“ poslednja četiri meseca 2010. godine, kada je prosečna kamata na novoodobrene kredite indeksirane u valuti i devizne kredite iznosila 8,29 odsto.

Rekordne kamate na štednju

Kada je reč o depozitima stanovništva, avgustovski podaci NBS pokazuju da je prosečna ponderisana kamata na novoodobrene poslove kada je reč o oročenoj dinarskoj štednji 4,85 odsto – što je blago niže od julskih 4,87 odsto i junskih 5,01 odsto. Ipak, kamate na dinarsku štednju su najviše u poslednjih osam godina, odnosno, od 2015. kada je prosečna iznosila 5,51 odsto.

Na samom početku ove godine, za novopoloženu dinarsku štednju u proseku se dobijalo 4,50 odsto, što i nije mnogo niže od današnje kamate, ali zato poređenje sa januarom 2022. daje jasniju sliku – tada je prosečna kamata iznosila 1,9 odsto.

Prosečna ponderisana kamata na oročene devizne depozite ovoga avgusta iznosila je 3,31 odsto – što je najviši nivo ne samo u toku ove godine, već od 2013. kada je su banke za tu vrstu štednje plaćale 3,09 odsto kamate.

Podsetimo da je NBS u avgustu objavila polugodišnju analizu isplativosti štednje u kojoj je dinarska ponovo „pobedila“ deviznu.

Ta analiza pokazala je da bi štediša u domaćoj valuti na ulog od 100.000 dinara oročen na godinu dana i obnavljan godišnje u periodu od jedanaest godina na kraju perioda oročenja, u junu 2023. godine, dobio blizu 48.000 dinara ili preko 400 evra više od štediše koji bi na isti rok položio isti iznos u evrima, istakla je NBS u saopštenju.

Na polovini godine, inače, građani su na štednji imali 108,7 milijardi dinara i 13,9 milijardi evra.