Kako veći troškovi proizvodnje utiču na džep potrošača?

Cena struje koju plaćaju privrednici beleži ovih dana najnovije poskupljenje. Firme sa više od 50 zaposlenih i ukupnim godišnjim prihodom većim od 10 miliona dinara u dinarskoj protivvrednosti plaćaće oko 70 evra za megavat čas. To znači da je struja koju plaćaju privrednici poskupela za oko 40 odsto u odnosu na protekli mesec.

Strahuje se da će povećanje cene pogoditi nisko profitabilne industrije, poput metalne i drvno-prerađivačke. Privrednici upućuju zamerku da oko 50 odsto računa čine nameti kao što su naknade za povlašćene proizvođače, troškovi pristupa sistemu, akcize i PDV.

Firme kupuju struju na slobodnom tržištu

U skladu sa Zakonom o energetici, tržište električne energije u Srbiji otvoreno je od 2013. godine za komercijalne kupce koji imaju pravo da slobodno izaberu snabdevača. Iz Elektroprivrede Srbije kažu da struja nije poskupela u jednom danu, jer se cene koriguju kada kupcu istekne ugovor o snabdevanju i formiraju zavisno od cena na tržištu, odnosno berzama.

„Električna energija je tržišna roba i trenutna cena posledica je kretanja cena na berzama električne energije, koje su dostigle rekordne nivoe. Ostvarene spot cene električne energije u 2021. godini, u periodu od 1. januara do 15. jun na HUPX berzi u Mađarskoj, kao referentnoj berzi za naš region, bile su najveće u ovom periodu godine, od kada je ova berza počela sa radom 2010. godine. Cene su u ovom periodu najveće ikada i na berzama u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, koje su počele kasnije sa radom u odnosu na HUPX berzu“, navode iz EPS i dodaju da su cene električne energije u regionu i Evropi tokom perioda januar-jun 2020. godine bile druge najniže ikada (niže cene su zabeležene jedino u istom periodu 2016. godine), pre svega zbog pandemije Covid-19.

Kao i na spot tržištima, cene su zabeležile veliki porast i na tržištu fjučersa. Cena fjučersa za baznu isporuku za 2022. godinu na berzi HUPX je trenutno na nivou od oko 71 evra po megavat-satu (maksimalno je bilo i 72 EUR/MWh), što je najveća cena za godišnji fjučers na ovoj berzi ikada.

Iz Elektroprivrede Srbije podsećaju da je tokom marta prošle godine, cena ovog fjučersa bila na nivou od 46 evra po megavat-satu. Početkom 2021. godine, dostigla je nivo od 56 evra po megavat-satu, ali je od tada imala snažan trend rasta.

„Najveći razlog za porast cena električne energije u Evropi, kako na spot tržištima tako i na tržištima fjučersa, je pre svega porast cena emisija ugljen-dioksida na istorijski maksimum tokom ove godine. Trenutna cena je na nivou od 52-53 evra po toni (maksimum je bio iznad 56 evra po toni). Poređenja radi, prosečna cena emisija ugljen-dioksida u 2019-2020. godini bila je oko 25 evra po toni, a tokom marta 2020. cena je bila oko 17 evra po toni“, navode iz EPS.

Šta utičena na cenu struje?

Konačna cena za krajnje kupce u Srbiji zavisi od trenutka davanja ponude, tipa kupca, odnosno godišnje potrošnje i profila potrošnje po mesecima.

„Građani Srbije, kao i preduzeća mogu da izaberu snabdevača. Ne moraju da kupe struju od Elektroprivrede Srbije. Mi smo deo evropskog sistema snabdevanja električnom energijom koje je apsolutno liberalizovano. Sva roba kojom se trguje na berzi prati dešavanja na evropskom tržištu, pa su i cene u skladu sa cenama u Evropi. Svi koji su nezadovoljni najnovijom cenom struje mogu da plate jeftinije ukoliko imaju priliku“, objašnjava za Biznis.rs ekonomista Ljubodrag Savić i dodaje da EPS kao javno preduzeće ima obavezu da kada zaključi ugovor, snabdeva strujom klijenta bez obzira da li cena struje raste ili opada.

„Prošle godine smo imali cenu koja je bila značajno niža. Tada je to bilo normalno, jer je reč o posledici ishoda na tržištu. Nikako da se naviknemo da moramo trpeti loše i dobre posledice tržišnih odluka“, navodi Savić.

U skladu sa Zakonom o energetici, svi kupci električne energije osim domaćinstava i malih kupaca imaju obavezu da struju nabavljaju na tržištu i snabdevanje se obavlja na osnovu Ugovora o snabdevanju koji se zaključuje uglavnom na godinu dana.

Za vreme trajanja ugovora cena je nepromenljiva, a u momentu ugovaranja zavisi od trenutnih prilika na tržištu. U Elektroprivredi Srbije kažu da aktuelno povećanje utiče na cenu kod kupaca koji sada ugovaraju nabavku električne energije.

„Kada je cena struje niska, normalno je da se kupuje od EPS. Kada cena struje prati evropske tendencije, često se javlja zahtev da država pomogne. Trebalo bi već danas prekinuti sa takvom praksom. Ne znači da EPS treba da prekine snabdevanje pojedinih potrošača po nižoj ceni. To je deo socijalne politike, koja ne bi trebalo da se vodi preko Elektroprivrede Srbije. Kada se proceni da je neko u teškoj poziciji, može dobiti beneficiranu cenu struje po kilovatu, ali to apsolutno nema veze sa aktuelnom pričom o poskupljenju cene struje, kaže Savić.

Tržišni trendovi i fluktuacije cena važe za sve učesnike na tržištu pa i za ostale snabdevače, tako da EPS u ovim uslovima ostaje konkurentan. Iz kompanije kažu cena nije jedini faktor za odluku kupca.

„Jedan broj kupaca koji su u prethodnom periodu imali ugovore kod drugih snabdevača prešao je u EPS, a istovremeno su i neki kupci zaključili ugovore sa drugim snabdevačima. Veće cene na berzama utiču i na ponude drugih snabdevača. Najveći broj kupaca koji povremeno menjaju snabdevača spada u male komercijalne kupce koji imaju malu godišnju potrošnju i nemaju značajan uticaj na poslovanje EPS“, objašnjavaju iz ove kompanije.

Da li će se nastaviti trend poskupljenja?

Teško je predvideti kako će se u narednom periodu kretati cena struje. Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da svaka procena može biti samo spekulacija:

„Postoje situacije u kojima veliki igrači nameštaju sebi, ali nikada nije moguće to uraditi do kraja. Dešava se da se udružuju na strani tražnje, želeći da diriguju cenu. To na slobodnom tržištu nije moguće“, poručuje Savić i primećuje da će privrednici koji za obavljanje svojih aktivnosti pretežno koriste struju kao energent, morati da ukalkulišu njenu cenu u svoje troškove.

„Nema dileme da će poskupljenje struje uticati na finalne proizvode koje plaćaju građani. Osim tog objektivnog povećanja cene koje ne mora da traje dugo. Kod nas postoji loša praksa rešavanje problema kroz povećanje cena. Kada neko poveća cenu struje, poveća se cena drugih proizvoda koji su input u proizvodnji trećih proizvoda. Tada će i oni lančano poskupeti, što se sa druge strane odražava na životni standard. Potom bude pritisaka da se povećaju plate i to nas može odvesti u spiralu povećanja cena. Iskusili smo takve stvari više puta u poslednje tri decenije, a najgori primer je hiperinflacija sa početka devedesetih“, zaključuje Savić.