Kapitalne investicije usmeriti u železnicu

Biznis.rs u seriji tekstova „odbrojava“ dane do obelodanjivanja Predloga budžeta za 2023. godinu, a sa sagovornicima pokušavamo da utvrdimo na koji način bi budžet trebalo da tretira neke od ključnih sektora – poljoprivredu, energetiku i građevinarstvo.

Rebalansom budžeta za tekuću godinu za kapitalne investicije je izdvojeno 419,2 milijarde dinara ili 5,9 odsto BDP-a, dok na nivou opšte države ukupna suma dostiže 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP-a. Koliko država može i treba da izdvoji za ovu svrhu u budžetu za 2023. godinu, kako bi podržala građevinsku industriju, pitali smo profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodana Aćimovića.

Njegova procena je da u novoj državnoj kasi treba očekivati da će kapitalne investicije biti planirane na nivou od pet do šest odsto BDP-a, što smatra odgovarajućim i izvodljivim.

„Mislim da ne možemo da izdržimo gotovo osam odsto udela kapitalnih investicija u BDP-u, osim ako ne nastavimo da se zadužujemo, ali i da ne smemo da ‘padnemo’ ispod četiri ili pet procenata. Ključno je, međutim, u koje svrhe iskoristiti ta sredstva“, kaže Aćimović.

To je od posebnog značaja, naglašava naš sagovornik, u kontekstu toga što se na Srbiju iz EU preliva trend usporavanja u građevinskom sektoru.

„Pre svega mislim na stanogradnju, proizvodne i logističke objekte – kod nas još nismo osetili usporavanje, ali će ono sledeće godine sigurno uslediti, pošto pada tražnja kako raste cena zaduživanja“, objasnio je profesor Aćimović.

Zato, kaže, mora postojati nešto što će „vući“ – a to su ulaganja u kapitalne investicije. Savetuje, međutim, da se pažljivo odaberu projekti, jer uvek ima „lepih i zanimljivih“ projekata koji privlače pažnju javnosti, ali i ne moraju odmah da se sprovedu u delo.

„Uvek bih najpre uložio u opštu infrastrukturu, koju bi potencijalno koristio veliki broj ljudi, a na prvom mestu sada mora da bude železnica. Samo na bazi otvaranja pruge Beograd-Novi Sad putnički saobraćaj na železnici zabeležio je rast od 54 odsto, za prvo polugodište 2022. u odnosu na isti period prošle godine„, kaže Aćimović.

Odmah posle železnice savetuje ulaganje u komunalnu infrastrukturu, a kada je reč o putevima, ukazuje da su glavni putni pravci već izgrađeni.

„Sada treba pažljivije selektovati projekte i odabrati kojim pravcima, koji bi trebalo da ‘prepreče’ Srbiju, dati prednost“, naglasio je Slobodan Aćimović.

Kada je reč o putnoj infrastrukturi, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su u oktobru za Biznis.rs ocenili da se Srbija nalazi na vrhuncu investicionog talasa u izgradnji putne saobraćajne infrastrukture. Izneli su i podatak da je u tom trenutku bilo aktivno oko 100.000 gradilišta na infrastrukturnim projektima, čija se ukupna vrednost procenjuje na više od 20 milijardi evra.

Sa druge strane, čini se da su na vidiku prvi znaci usporavanja u domaćem građevinskom sektoru. Republički zavod za statistiku je objavio da je u trećem kvartalu ove godine vrednost građevinskih radova u stalnim cenama opala za 13,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a da je taj pad na teritoriji Beograda bio 25 odsto.

Ministar Goran Vesić, koji je preuzeo taj resor u novoj Vladi Srbije, najavio je donošenje paketa mera pomoći građevinskoj industriji, a među prioritetima će, kako je rekao, biti i donošenje izmena Zakona o izgradnji kako bi se ubrzalo dobijanje dozvola, kao i poboljšanje rada Кatastra i donošenje Zakona o održavanju infrastrukture.