Kase uzajamne pomoći: Benefit iz bivše Jugoslavije u današnjim kompanijama

Velikim društvenim preduzećima iz bivše Jugoslavije može se što-šta zameriti, ali ne i da nisu išla u korak sa potrebama svojih radnika i nudila različite povoljnosti koje danas spadaju u ESG domen, a posebno aspekt socijalne odgovornosti.

Osim letovanja u odmaralištima firmi ili nabavke zimnice i ogreva, u brojnim preduzećima funkcionisale su kase uzajamne pomoći – poznate i kao fondovi solidarnosti. Biznis.rs je istraživao da li bi i današnje kompanije mogle da ponude takvu pogodnost svojim radnicima – a u Ministarstvu za rad nam je potvrđeno da za tako nešto ne postoje nikakve zakonske prepreke, makar kada je reč o Zakonu o radu.

Šta je kasa uzajamne pomoći? Nekada i sada, mehanizam je isti – zaposleni odlučuju da li će uplaćivati deo svoje zarade ili ne, a visinu uplate određuje Pravilnik o osnivanju kase ili fondacije solidarnosti. Ta uplata može biti određena u konkretnom novčanom iznosu ili procentualno u odnosu na primanja, dok se beskamatna pozajmica na osnovu uplaćenih sredstava može podići obično najranije posle šest meseci redovnih uplata.

Kada je reč o beskamatnoj pozajmici, ona se vraća u ratama koje opet propisuje Pravilnik o osnivanju.

Smeju li kompanije da osnuju kasu uzajamne pomoći?

Na kase uzajamne pomoći i fondove solidarnosti koje se pune uplatama od zarada ili penzija danas se najčešće nailazi kod sindikalnih organizacija u okviru kompanija ili kod udruženja, dok je kod preduzeća takva opcija za zaposlene izuzetno retka. Zato smo kod Narodne banke Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja proveravali postoje li neke zakonske prepreke da domaća preduzeća osnivaju kase uzajamne pomoći ili fondove solidarnosti.

I dok je Narodna banka Srbije odgovorila da u njenoj nadležnosti nema propisa koji regulišu to pitanje, u ministarstvu za rad ističu da Zakon o radu ne uređuje pitanje pružanja beskamatnih pozajmica zaposlenima od strane poslodavca, ali su ukazali na članove 8. i 120. tog zakona.

Ti članovi propisuju da se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu mogu utvrditi „veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drugačije određeno“, kao i da se pomenutim aktima „može utvrditi pravo na druga primanja zaposlenog“.

„Prema našem mišljenju, nema smetnji da se navedenim aktima, kao drugo primanje i veće pravo zaposlenog, utvrdi i ‘beskamatna pozajmica zaposlenima’, u skladu sa finansijskim mogućnostima poslodavca, ukoliko nekim posebnim zakonom nije drugačije uređeno“, odgovorili su za Biznis.rs iz ministarstva za rad i dodali da sindikat kao posebno pravno lice može svojim Statutom urediti način pružanja pozajmica svojim članovima.

Solidarnost kao osnova za rad

Jedna od retkih kompanija koja svojim zaposlenima, uz brojne pogodnosti, nudi i mogućnost korišćenja kase uzajamne pomoći je Metalac iz Gornjeg Milanovca, dok kompanija Mercator S ima Fond solidarnosti.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, kao posebno pravno lice registrovano za delatnost “ostalih organizacija na bazi učlanjenja” funkcioniše ukupno 11 kasa uzajamne pomoći, jedna sindikalna “kasa solidarnosti”, kao i pet fondacija solidarnosti, ali nema zvanične evidencije o tome koliko kasa funkcioniše u okviru sindikata i udruženja preko posebnih namenskih računa.

Udruženje novinara Srbije (UNS) jedna je od organizacija koja svojim članovima – medijskim radnicima, nudi mogućnost uplaćivanja i u Fond solidarnosti, koji nije posebno pravno lice, ali ima odvojeni račun i posluje odvojeno od UNS-a.

„Fond solidarnosti UNS-a osnovan je još 1932. godine, da bi njegov rad bio obnovljen krajem šezdesetih godina. Beskamatne pozajmice obezbeđujemo zahvaljujući uplatama članova koji mogu biti zaposleni, honorarci, u statusu slobodnih novinara, odnosno medijskih radnika, a mogu biti i penzioneri. Zaposleni izdvajaju jedan odsto svojih primanja mesečno, ostali članarinu od 2.000 dinara godišnje, a zauzvrat mogu podići zajam koji će vratiti u 10 mesečnih rata. Visina pozajmice ograničena je na 30.000 dinara„, rekla je za Biznis.rs predsednica Izvršnog odbora Vera Rakin.

Ukoliko se nekome učini da je iznos pozajmice nizak, trebalo bi da ima na umu da se radi o beskamatnom zajmu koji se može iskoristiti za otplatu skupljih kredita ili minusa po tekućim računima, finansiranje letovanja ili nabavku različitih potrepština.

“Veliko interesovanje za pozajmice javlja se uoči početka školske godine za nabavku udžbenika i opreme ili uoči zime, za kupovinu ogreva”, priča Rakin.

Interesantno je da je Fond solidarnosti UNS napravio još jedan korak kada je reč o pogodnostima za svoje članove, koji ne moraju u isto vreme da budu i članovi UNS – oni, naime, uplaćuju premije osiguranja kod jedne od naših najvećih osiguravajućih kuća.

“U slučaju invaliditeta, zavisno od procenta invalidnosti, isplaćuje se do 500.000 dinara, u slučaju smrti kao posledici nesrećnog slučaja porodici se isplaćuje 250.000 dinara, a u slučaju smrti člana Fonda usled bolesti 65.000 dinara. To je dodatni vid podrške i solidarnosti, na čemu i počiva naš rad”, naglasila je Rakin.

Iako bi malo ko odbio beskamatnu pozajmicu, Biznis.rs je u razgovoru sa privrednicima i ekonomistima zabeležio da otpor prema članstvu u kasama uzajamne pomoći najčešće imaju sami zaposleni, odnosno potencijalni članovi.

O tome detaljnije čitajte sutra, u drugom delu našeg istraživanja: Kome (ne) treba beskamatna pozajmica?