Kazne do milion dinara za neprijavljivanje povrede na radu

Poslodavac je u obavezi da prijavi svaku povredu na radu zaposlenog nadležnim organima. Ukoliko to ne uradi, preti mu kazna od 800.000 do milion dinara, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

U slučaju povrede poslodavac mora prijaviti incident inspekciji rada i dostaviti izveštaj o povredi. Ovaj dokument sadrži ključne informacije o povredi, uključujući izjave svedoka i nalaz lekara. Prijava povrede na radu mora biti izvršena odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka.

“Poslodavac je obavezan da povredu prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove usmeno. Ovo je neophodan korak i ne može se izostaviti. Uz usmenu prijavu poslodavac može izabrati da povredu prijavi i u pisanoj formi. Ovo podrazumeva dostavljanje dokumenta koji detaljno opisuje incident i njegove posledice. Alternativno, poslodavac može izabrati da prijavu pošalje elektronskim putem nadležnim organima sa svim relevantnim informacijama o povredi“, objašnjavaju advokati kancelarije Stojković.

Zakon dodatno reguliše prijavu lakših povreda na radu. Poslodavac je dužan da prijavi laku povredu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana nadležnoj inspekciji rada u roku od pet radnih dana od dana nastanka povrede. I ova prijava može biti izvršena usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem.

Povrede na radu, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, obuhvataju nesreće koje se dogode na radnom mestu ili tokom obavljanja radnih dužnosti, dok profesionalna oboljenja nastaju usled dugotrajne izloženosti štetnim uslovima na poslu.

Povredom na radu smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Povredom na radu smatra se i ona koju osiguranik, odnosno zaposleni, pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca.

Takođe, u ovu kategoriju spada i povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla.

Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim.

Pod profesionalnim oboljenjem podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.

Poslodavci su u obavezi da zaposlenima osiguraju sigurno radno okruženje. Međutim, ako do povrede dođe zbog nepredvidivih okolnosti van kontrole poslodavca, on ne snosi odgovornost.

Visina naknade za bolovanje zbog povrede na radu iznosi 100 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci. Zaposleni imaju pravo na punu naknadu za svaki dan odsustva, dok poslodavac pokriva troškove sve vreme trajanja radnog odnosa.

Ako radni odnos prestane tokom bolovanja, naknadu preuzima Republički fond za zdravstveno osiguranje.

“Povrede koje se dogode na radnom mestu tokom pauze takođe se smatraju povredama na radu, ali samo ako se dese u prostoru pod kontrolom poslodavca. Prijava povrede mora biti izvršena u roku od 24 sata, a celokupni proces dokumentacije zahteva saradnju između poslodavca, zdravstvene ustanove i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje”, objašnjavaju naši sagovornici.