Kičmu otpornosti srpskog izvoza čini prerađivačka industrija

Ekonomski rast u zoni evra u 2023. i 2024. godini iznosio je 0,4 i 0,9 odsto, a u Nemačkoj je ove godine beležen čak i pad ekonomske aktivnosti. U tom periodu izvoz robe iz naše zemlje ipak je ostvario rast – najpre 3,7 odsto u 2023, da bi ubrzao na 6,5 odsto u 2024, a u drugoj polovini godine dostigao je dvocifrenu dinamiku od 10,2 odsto međugodišnje.

Kako je na predstavljanju Izveštaja o inflaciji rekao Aleksandar Tomin, pomoćnik generalnog direktora za makroekonomske analize i projekcije u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS), kičmu otpornosti našeg izvoza čini prerađivačka industrija koja je u prethodnih deset godina konstantno beležila rast proizvodnje, a ukoliko izuzmemo pandemijsku 2020. godinu – i konstantan rast izvoza.

“Jedan od ključnih razloga je snažan priliv stranih direktnih investicija u prerađivačku industriju, koji je u tom posmatranom periodu iznosio blizu 10 milijardi evra, što čini oko 30 odsto ukupnog priliva stranih direktnih investicija u Srbiji. Pored pristizanja visokih priliva, bitno je naglasiti njihovu projektnu i geografsku rasprostranjenost koja je doprinela širenju naše izvozne baze. Tako je sve veći broj oblasti prerađivačke industrije beležio rast izvoza”, rekao je Tomin.

Кonkretno, ako posmatramo 2023. i 2024. godinu, dve trećine oblasti ili 16 od 23 je beležilo rast, a u prvoj polovini tekuće godine taj broj je povećan na 19. Među tim oblastima najbolje rezultate beleže upravo one koje su i privukle najveći deo stranih direktnih investicija, a to su – proizvodnja motornih vozila, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, proizvodnja osnovnih metala, metalni proizvodi i prehrambena industrija.

“Izvoz motornih vozila je u prošloj godini povećan za šest odsto, da bi u prvoj polovini ove godine taj rast ubrzao na 15,6 odsto, pri čemu je praćen i rastom proizvodnje od blizu 20 odsto – to je posledica početka serijske proizvodnje u kompaniji Stellantis, pri čemu pune efekte očekujemo da vidimo tek u narednom periodu”, naveo je Aleksandar Tomin.

Pored toga, izvoz proizvoda od gume i plastike nakon 11,7 odsto u prošloj godini ubrzao je rast u prvoj polovini ove godine na 21 odsto, takođe praćen rastom proizvodnje od blizu 20 odsto.

“Kada se na te dve oblasti dodaju i ostale koje su privukle najveći deo stranih investicija, dolazimo do toga da je od ukupnog prirasta izvoza prerađivačke industrije u 2024. godini od oko dve milijarde evra gotovo 80 odsto, odnosno 1,6 milijarda evra, prirast u ovih pet oblasti, a slične kretnje su zabeležene i u prvoj polovini 2025, gde se od 1,5 milijardi evra prirasta nešto preko milijardu, odnosno oko 70 odsto, odnosi na ovih pet oblasti”, precizirao je Tomin.

On je naveo da je NBS i tokom prošle godine, a i na početku ove, primećivala da naš izvoz beleži dosta bolje rezultate na bazi nekih drugih makroekonomskih tokova i na bazi kretanja na deviznom tržištu, iako su zvanični podaci pokazivali drugačije.

“Revizija podatka o izvozu je potvrdila naše viđenje još od prošle godine i potvrdila dobre performanse našeg izvoza. Кljučni faktori su bili i ostali ukupna makroekonomska stabilnost, predvidljivost makroekonomskog okruženja i povoljni investicioni ambijent koji gradimo i održavamo već duže od decenije”, smatra Aleksandar Tomin.

Revizija podataka o izvozu robe

Sa objavljivanjem aprilskih podataka o spoljnoj trgovini Republički zavod za statistiku je izvršio reviziju ranije objavljenih podataka o robnom izvozu za 2024, kao i za prvo tromesečje 2025. godine.

Posmatrano po oblastima, u podacima za 2024. godinu korekcije se odnose na izvoz prerađivačke industrije, koji je u odnosu na 2023. povećan za osam odsto, odnosno skoro dve milijarde evra (umesto prvobitno objavljenog povećanja od 2,7 odsto ili skoro 700 miliona evra).

“Time je, između ostalog, potvrđeno da je u uslovima niske eksterne tražnje srpski izvoz pokazao znatnu otpornost i nastavio rast i u 2024. godini. Pri tome, 93 odsto ukupne korekcije odnosilo se na izvoz pet grana (od 23) prerađivačke industrije – izvoz motornih vozila, električne opreme, ostalih mašina i opreme, proizvoda od gume i plastike i metalnih proizvoda, čiji je izvoz veći za 1,2 milijarde evra od prvobitno objavljenog”, navedeno je u osvrtu u okviru izveštaja o inflaciji NBS.

Takođe, u prvom tromesečju 2025. najveće korekcije izvoza robe (oko 86 odsto, odnosno oko 687 miliona evra) odnosile su se na iste grane prerađivačke industrije.

U tim granama posluju preduzeća iz auto-klastera (proizvođači električnih provodnika, delova i pribora za motorna vozila, guma, akumulatora i drugo). Ova preduzeća su u 2024. izvezla robu u vrednosti od 3,8 milijarde evra, dok je uključujući i izvoz automobila taj iznos premašio 3,9 milijardi evra.

U 2024. izvoz auto-klastera povećan je za 365 miliona evra, što je potvrda da je on pokazao relativnu otpornost uprkos krizi u svetskoj automobilskoj industriji, a u šest meseci ove godine povećan je za 433 miliona evra.