Kilogram maline sledeće godine ići će i do 800 dinara

Ovogodišnji rod maline, prema procenama Prvredne komore Srbije, bio je između 80.000 i 90.000 tona. Za deset meseci tekuće godine crveno zlato iz Srbije izvezeno je u vrednosti od 290 miliona evra, za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra. I dalje su vodeća izvozna tržišta za srpsku malinu Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Belgija i SAD, gde se ove godine postiže znatno veća cena nego u evropskim zemljama.

“Ovu godinu obeležila je najveća otkupna cena do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu, povećana je vrednost izvoza, ali se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja”, istaknuto je na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije.

Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja, navodi se u saopštenju PKS.  

Tokom 2020. i 2021. godine, kako objašnjavaju prerađivači i izvoznici maline, u svetu je izražen značajan deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, koji je prevashodno uslovila ogromna potražnja izazvana pandemijom korona virusa i znatno umanjen rod u ostalim zemljama koje se bave ovom proizvodnjom.

Ovogodišnji rod znatno manji

Podaci malinara i Privredne komore Srbije kada je reč o ovogodišnjem rodu, po svemu sudeći se ne slažu. Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović za naš portal kaže da je njemu nejasno odakle Privrednoj komori ovi podaci jer je na terenu situacija ipak drugačija.

“Ove godine rod je bio ispod 50.000 tona. Poražnja je ogromna, ali je ponuda bila manja nego 2012. godine, kada smo imali prosečan rod od 86.000 tona. Cena se kretala oko 400 dinara za vilamet, a što se tiče sorti kao što su fertodi i miker, oni negde imaju tu cenu od 430 do 450 dinara”, kaže Radović za Biznis.rs i dodaje da je potražnja za malinom i danas neverovatna.  

Ipak, ono što je nije išlo na ruku ovogodišnjem rodu su vremenske neprilike, ali i rast cena repromaterijala, nafte i sveukupna poskupljenja.

“Ova godina je bila katastrofalna zbog elementarnih nepogoda i suše. Sledeće godine imaćemo manji rod nego 2021. godine i ukoliko on bude od 25.000 do 30.000 tona biće odlično”, ističe naš sagovornik.

Kada je reč o ceni i uslovima koji na nju utiču, Radović očekuje da će ona sledeće godine biti veća i po paritetu cena repromaterijala.

“Mineralno đubrivo, koja je među osnovnim karikama cene koštanja, bilo je od 30 do 40 dinara na teritoriji cele Srbije. Sada je najjeftinije od 70 do 180 dinara. Drugo, poskupelo je gorivo, preparati od 50 do 300 odsto, radna snaga, a tu su i vremenske nepogode koje su uticale na same stabljike i rod”, navodi on.  

“Kada se sve uzme u obzir, cena maline ne može da bude manja od 600 do 800 dinara po kilogramu naspram materijala, hemije, agrotehničkih mera koje moramo da primenimo. Kada se napravi kalkulacija, sve i da cene hemije i repromaterijala nisu otišle gore, rod bi bio manji zbog loših vremenskih uslova”, dodaje Radović.