Kladionice: Igrači su indirektno oporezovani preko taksi i naknada koje plaćaju priređivači

Nedavno objavljena informacija da oni koji se klade na sportska dešavanja ili kockaju na aparatima i u kazinima na svoj dobitak u Srbiji neće platiti ni dinar poreza privukao je veliku pažnju javnosti. Naime, oporezivanje dohotka fizičkih lica od igara na sreću reguliše Zakon o dohotku građana koji propisuje obavezu plaćanja poreza od 20 odsto za sve dobitke iznad određenog neoporezivog iznosa, ali s druge strane Zakon o igrama na sreću kaže da to važi samo za klasične igre na sreću Državne lutrije Srbije, podsetio je u svom tekstu časopis Biznis i Finansije.

Tu spadaju lutrija, sportska prognoza, loto, tombola, bingo i slične igre.

„Kockarnice i kladionice plaćaju jako velike poreze što se tiče dobitaka. Plaćaju i kao organizatori igara oko 15 odsto na razliku između uplata i isplata, i to je njihova poreska obaveza. Međutim, kockarnici je to i dalje povoljnije nego da se oporezuju fizička lica, jer bi se uvođenem takvog poreza smanjila potražnja“, ocenio je stručnjak za ovu oblast Marko Paštar, advokat koji se pretežno bavi poreskim pravom, u izjavi za BiF.

Biznis.rs se za komentar obratio Evropskoj organizaciji za zakone o igrama na sreću (European Organization for Gaming Law – EOGL), a odgovore smo dobili od dve njihove članice koje posluju u Srbiji.

Kako navodi kompanija Meridian Tech d.o.o, koja posluje pod brendom Meridianbet, suprotno tvrdnjama o postojanju navodno povlašćenog tretmana, Srbija trenutno ima jedno od najvećih poreskih opterećenja za igre na sreću u Evropi, sa efektivnim stopama koje prelaze 25 odsto ukupnih uplata igrača.

“Samo u poslednjih pet godina porezi i naknade su povećane za kumulativnih 41 odsto, što je nivo povećanja poreza bez sličnog primera – ne samo za igre na sreću, već i za bilo koju industriju u Srbiji, a verovatno i u Evropi”, ističu u pisanoj izjavi za Biznis.rs.

Kako bi se ova tema pravilno razumela, dodaju, potrebno je imati u vidu da su igre na sreću i učešće igrača u njima „kontinuiran proces u kome igrači tokom godine ostvaruju i dobitke i gubitke tokom vremena“.

“Neki igrači ostvare dobitke, neki imaju gubitke, a neki su približno na nuli – ovo varira od osobe do osobe i, što je najvažnije, od perioda do perioda”.

Javno dostupni finansijski podaci privrednih lica – priređivača igara na sreću – pokazuju da priređivači ostvaruju stabilan prihod potreban za poslovanje, što predstavlja osnovni ekonomski princip bilo koje komercijalne delatnosti. Kao i u svim drugim oblicima zabave i usluga – od bioskopa do restorana – postoji ekonomska razmena, navode iz kompanije Meridian Tech.

“Kada bi države pravično oporezovale samo dobitke logično bi trebalo da dozvole i poreske odbitke za gubitke – što bi rezultovalo negativnim poreskim prihodima za vlade. Zato ogromna većina zemalja u EU, država SAD i ostalih zemalja sveta gde su igre na sreću regulisane, oporezuje priređivače preko posebnih taksi i naknada, indirektno naplaćujući prihode od društvene aktivnosti učestvovanja u igrama na sreću”, objašnjavaju.

Smatraju i da se odluka regulatora u Srbiji iz 2020. godine da ukine oporezivanje igrača, pokazala kao strateški ispravna iz nekoliko razloga ekonomske prirode: usledilo je više nego značajno povećanje državnih prihoda – naplaćena naknada priređivačima skočila je sa 70 na 180 miliona evra, značajno je smanjeno crno tržište, pojačana regulatorna kontrola, a učestvovanje maloletnika u igrama na sreću je svedeno na marginalan nivo, koji se odvija isključivo u crnoj zoni.

Nasuprot tome, kako dodaju, na osnovu njihovih internih podataka i istraživanja, kao i relevantnih podataka na nivou EU, zemlje regiona koje i dalje oporezuju dobitke (Hrvatska, Severna Makedonija) suočavaju se sa procenjenim udelom crnog tržišta od 35-40 odsto.

Smatraju da je ovaj model pokazao i svoju održivost i efikasnost – „maksimizuje državne prihode, održava integritet tržišta i sprečava neminovne negativne posledice koje bi nastale ekstenzivnijim oporezivanjem svih dobitaka igrača, kao što su eksplozivni rast crnog tržišta i odliv ove regulisane društvene aktivnosti na nelegalne online platforme“.

Sličan stav imaju i u kompaniji Mozzart, koja je jedan od osnivača Evropske organizacije za zakone o igrama na sreću (EOGL). I oni tvrde da su igre na sreću „kontinuirani proces u kome građani koji žele da učestvuju, kao u jednom vidu zabave, ostvaruju dobitke i gubitke“.

“Igrači na godišnjem nivou ostvaruju dobitke i gubitke u različitim vidovima igara na sreću – kazinima, aparatima, klađenju. Dakle, njihov ukupni saldo se mora posmatrati na nivou godine, a on može biti pozitivan i negativan. Prema javno dostupnim podacima, igre na sreću ostvaruju prihode i to je novac od igrača – znači da su u ukupnom zbiru igrači u minusu. Shodno tome, kada bi država uvela fer oporezivanje onda bi saldo od igara na sreću bio negativan u prihodima građana i kao takvog bi ga morala oporezivati – odnosno smanjiti ukupno oporezivanje – pa bi država ovakvom poreskom politikom smanjila svoje prihode“, navode iz Mozzarta u pisanoj izjavi za Biznis.rs.

Iz tog razloga, dodaju, većina država namete prebacuje na priređivače tako što ih oporezuje preko posebnih taksi i naknada i time indirektno naplaćuje porez od građana. Ovakav sistem se pokazao uspešnim u većem broju zemalja, prvenstveno Engleskoj koja ima najbolji i najmoderniji način oporezivanja, jer su igre na sreću u Engleskoj i nastale, a zemlje koje ga primenjuju ostvarile su značajne efekte za nacionalni budžet.

“Srbija trenutno ima jednu od najviših taksi za igre na sreću u Evropi. U skladu sa tim, ukupni fiskalni prihodi porasli su više od tri puta, najviše od svih industrija, i iznose više od 350 miliona evra na godišnjem nivou“, preciziraju u kompaniji Mozzart.

Dodaju da su, pored ovih taksi i naknada, igre na sreću oporezovane i svim ostalim porezima – kao i svako drugo preduzeće u Srbiji – i ocenjuju da je ovo „dodatni previsoki namet“.