Knjiga polja u elektronskom obliku donela bi korist i poljoprivrednicima i državi

Puna primena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ključna je za unapređenje efikasnosti i predvidljivosti poljoprivredne proizvodnje.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu (član 62, stav 8) propisuje da je zakupac poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini dužan da uspostavi plodored i vodi knjigu polja za biljnu proizvodnju. Međutim, sam način vođenja knjige polja, kao i njen detaljni sadržaj, nisu precizno zakonski definisani, tako da u praksi knjiga polja može da se vodi u klasičnom, papirnom obliku, ali usled nedostatka jasne instrukcije ostaje nejasno da li može da se vodi i u elektronskom obliku, piše u najnovijoj Sivoj knjizi koju je objavio NALED.

Dodaju da je nejasna i tačna uloga lica koje treba da vrše kontrolu i overu knjige polja, a podzakonski akt kojim će se bliže urediti način vođenja ovog dokumenta još uvek nije donet.

“S druge strane, iako se kontinuirano povećava obim sredstava koja se u budžetu opredeljuju za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju problem je u netransparentnosti samog postupka trošenja budžetskih sredstava, jer ne postoji javni Registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, čije je uspostavljanje propisano Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (član 11)”, navode.

Registar treba da omogući tačan uvid u to koliko je sredstava utrošeno po različitim merama podrške ruralnom razvoju i kroz direktna plaćanja, ko su korisnici koji su ostvarili podsticaje, na kojim teritorijama, za koju vrstu i tip mera.

“Odsustvo transparentnog i javnog Registra podsticaja otežava posao i državnim službenicima koji su angažovani na poslovima analitike i evaluacije podsticajnih mera, ali još bitnije otežava programiranje mera i raspisivanje javnih poziva u skladu sa potrebama poljoprivrednika”, stoji u Sivoj knjizi.

Dodaje se da je tokom 2023. godine Ministarstvo načinilo iskorak na ovom polju i na sajtu su objavljivani spiskovi sa brojevima poljoprivrednih gazdinstava koja su ostvarila pravo na podsticaje i iznosom sredstava. Međutim, ovakvo rešenje nije sistemsko niti održivo, smatraju.

Prema Direktivi 1306/2013/EU o finansiranju, menadžmentu i monitoringu zajedničke poljoprivredne politike, svaki korisnik koji dobije finansijska sredstva nalazi se na javno dostupnim listama. Ove liste su dizajnirane tako da promovišu transparentnost i poverenje u mere finansiranja EU.

“Predlažemo da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donese podzakonski akt ili usvoji instrukciju, odnosno tehničko uputstvo, kojim se precizira način vođenja Knjige polja u elektronskom obliku i njen sadržaj, kao i način monitoringa te obaveze”, navode u NALED-u.

Knjiga polja bi obavezno trebalo da sadrži sledeće podatke: informaciju o plodoredima; vreme i dužinu trajanja radnih operacija po hektaru; upotrebu i količinu utroška zaštitnih sredstava po hektaru; količinu utrošenog repromaterijala (seme, đubrivo, zaštitna sredstva) po hektaru; potrošnju goriva po hektaru za različite radne operacije; ostvareni prinos po hektaru ili ukupno ostvareni prinos; strukturu biljne proizvodnje; informacije o postojanju sistema za navodnjavanje/odvodnjavanje i potrošnju vode; parametre plodnosti, odnosno analizu kvaliteta zemljišta; količinu opasnih i štetnih materija; agrotehničke zahteve obrade zemljišta i zasnivanja zasada.

“Takođe, preporučujemo da se uspostavi mehanizam da se knjiga polja poveže sa drugim relevantnim bazama i informacionim sistemima, sa ciljem da podaci iz knjige polja budu dostupni i drugim resornim institucijama, kao što je Uprava za zaštitu bilja, Uprava za agrarna plaćanja, Direkcija za robne rezerve…”, navodi se.

Dodaje se da je, u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, potrebno uspostaviti javni elektronski Registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sa svim relevantnim podacima o podsticajima.

Istovremeno, Registar treba uvezati i sa drugim bazama resornog ministarstva (poput elektronskog sistema za podnošenje zahteva za registraciju i subvencije – eAgrar), kako bi se omogućila efikasnija kontrola i izbegla mogućnost duplog finansiranja. Ovo rešenje bi pozitivno uticalo i na poljoprivredne proizvođače, koji usled nedostatka poverenja ranije nisu konkurisali za podsticajna sredstva, navedeno je u Sivoj knjizi.

Šta digitalna knjiga polja donosi poljoprivrednicima?

Domaća kompanija FarmBooker osmislila je istoimeni softver koji ubrzava vođenje knjiga polja i tako štedi vreme. Imaju više od hiljadu korisnika koji na ovaj način upravljaju svim aspektima poljoprivrede – od vođenja napredne digitalne knjige polja do detaljnog mapiranja njiva i preciznih kalkulacija troškova.

“Digitalna knjiga polja poljoprivrednicima omogućava brži i lakši unos podataka direktno sa terena, eliminišući potrebu za vođenjem beležaka na papiru. Omogućava jasan pregled svih obavljenih i planiranih aktivnosti, što znatno olakšava organizaciju svakodnevnog posla. Pored toga, korisnici mogu pratiti troškove, zaradu po parcelama i stanje magacina u realnom vremenu. Korišćenjem satelitskih i dron snimaka moguće je proceniti stanje useva bez fizičkog obilaska parcela, dok praćenje mehanizacije u stvarnom vremenu donosi dodatnu kontrolu i efikasnost. Na osnovu svih prikupljenih podataka sistem može predložiti optimalne naredne korake, što pomaže u donošenju boljih i pravovremenih odluka”, kaže za Biznis.rs Vladimir Ličanin, osnivač i direktor kompanije FarmBooker.

On navodi da je interesovanje za digitalna rešenja naročito izraženo kod mlađih poljoprivrednika koji žele da unaprede svoje poslovanje, ali očekuju konkretne benefite pre nego što u potpunosti prihvate novu tehnologiju.

“Ključni faktor za širu primenu ovakvih alata je jednostavnost – ako je softver previše komplikovan, teško će zaživeti u praksi. U Srbiji, prema procenama, manje od 10 odsto poljoprivrednika kojima je ovo primarna delatnost koristi digitalne alate. Ipak, kako potrebe tržišta rastu, a konkurencija se pojačava, očekuje se značajna digitalna transformacija u sektoru tokom narednih pet godina”, navodi Ličanin.

Aplikacija kompanije Yu Team Software – KnjigaPOLJA – projektovana je kao alat za planiranje i praćenje svakodnevnih aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Namenjena je kako ratarskoj proizvodnji, tako i onima koji se bave povrtarstvom i voćarstvom. Sistem je potpuno grafički orijentisan. Sve parcele i proizvodne table se prate na digitalnoj mapi koja predstavlja osnovu glavnog ekrana aplikacije, čime se i vizuelno obezbeđuje pomoć u planiranju, evidenciji i analizi proizvodnih aktivnosti.

Direktor kompanije Aleksandar Žarkov kaže da oni nisu uspeli da probude veće interesovanje za korišćenje knjige polja.

“Mislim da je glavni razlog to što ne postoji zakonska obaveza vođenja knjige polja. Drugi bitan razlog je nedostatak kadra koji bi se posvetio potrebnim evidencijama utroška sati, materijala i slično. U našem slučaju, uređene evidencije događaja na poljima su ključne, a korisnici obično to ne mogu da obezbede. Sve u svemu, samo u nekoliko ozbiljnijih firmi smo uspeli da odradimo kompletnu implementaciju”, kaže Žarkov za Biznis.rs.