Zakon o korišćenju zemljišta podržali bi i srpski poljoprivrednici

Primena plodoreda donosi i do 15 odsto veći prinos

AgrobiznisBiznisEUSrbija

20.5.2022 10:55 Autor: Julijana Vincan 8

Primena plodoreda donosi i do 15 odsto veći prinos Primena plodoreda donosi i do 15 odsto veći prinos
Prema novim propisima, koji bi u Evropskoj uniji trebalo da počnu da se primenjuju od 2023. godine, poljoprivrednici neće smeti dve godine zaredom da... Primena plodoreda donosi i do 15 odsto veći prinos

Prema novim propisima, koji bi u Evropskoj uniji trebalo da počnu da se primenjuju od 2023. godine, poljoprivrednici neće smeti dve godine zaredom da uzgajaju isti glavni usev na jednoj oranici. Međutim, nemački ministar Džem Ezdemir (Cem Özdemir) trenutno lobira kod Evropske komisije da odloži novu Uredbu o plodoredu (planirani redosled gajenja useva), kako bi poljoprivrednici mogli da uzgajaju više pšenice, s obzirom na aktuelni sukob u Ukrajini.

On je zatražio da se primena novih propisa odloži za godinu dana i istakao da je njegov zahtev zasnovan na trenutno zategnutom globalnom tržištu žitarica, a njegovu inicijativu podržalo je, kako prenosi Euractiv, i Udruženje nemačkih poljoprivrednika.

Kada je reč o situaciji na srpskim njivama, agroekonomista Vojislav Stanković kaže u razgovoru za Biznis.rs da u Srbiji još uvek nije donet Zakon o korišćenju zemljišta, ali bi bilo dobro da takav propis postoji zbog načina upotrebe zemljišta i zbog očuvanja njegovog kvaliteta.

„Normalno, tu su i ekonomski značajni razlozi, jer se na taj način ostvaruju veći prinosi biljnih kultura. Bila bi i manja upotreba hemije, herbicida, pesticida i mineralnog đubriva“, ocenio je naš sagovornik.

Kada je reč o inicijativi nemačkog ministra, Stanković kaže da je ona pogrešna, ali da je u pitanju neki interes.

„Ipak, i korišćenje hleba na zapadu je manje, više se u ishrani koriste krompir, povrće i pirinač, po tome je i nemačko stanovništvo poznato. Lobiranje nemačkog ministra se više dešava iz ekonomskih razloga, zbog cena koje su aktuelne, ali čim se malo stiša situacija oko rata u Ukrajini neće ostati ovako visoke. Dosta zemljišta je uništeno i ono se mora sačuvati i, između ostalog, ostaviti narednim generacijama, kao što su ga i one pre nas ostavile nama, da možemo da ga koristimo za ishranu ljudi“, naglasio je agroekonomista.

Foto: Pixabay.com
Foto: Pixabay.com

On je podsetio da već jedan nesrećan slučaj u svetu dovodi do gladi, što je istakao kao bitan problem, u kojem je poljoprivreda jedna strateška privredna grana.

„Političari to godinama potcenjuju, ne mogu da shvate da je hrana strateški proizvod i da mora da bude čak i ustavna odrednica. Slovenci su zaštitili i vodu za piće, za upotrebu za ljudske svrhe. A ja predlažem da se kao ustavna kategorija zaštiti i hrana. Država je dužna da obezbedi dovoljnu količinu hrane pod prihvatljivim uslovima svojim stanovnicima. Sve su ovo kopče koje idu u prilog tome da se očuvaju resursi za proizvodnju, kako zemlja, tako i finansijska sredstva preko korišćenja sorti, hibrida i ostalih“, obrazložio je Stanković.

Dodao je da bi takođe doneo i uredbu da se zabrani GMO proizvodnja, koja znatno šteti kvalitetu obradivog zemljišta.

„Mislim da je svrha Zakona o korišćenju zemljišta sasvim opravdana i da ne treba kočiti njegovo donošenje, bez obzira na to o kome se radi i na kom nivou. Mi smo i predlagali, kada sam predsedavao Agrarnim savetom Republike Srbije i kada je donošena jedna Uredba o korišćenju zemljišta, da se donese takav zakon kod nas“, kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li se poljoprivrednici slažu da plodored treba da bude uređen zakonom ili bi možda negodovali, agroekonomista je naglasio da ratari razumeju važnost ovog zakona i da podržavaju takav propis.

„Oni bi ga podržali, i to baš oni poljoprivrednici koji su vlasnici zemljišta. Malo će možda biti neodređeni oni koji državno zemljište uzimaju u zakup, jer ipak raubuju tuđu imovinu, a ne svoju. Ipak, kod nas još uvek nije ništa konkretno urađeno što se tiče ovog zakona“, objasnio je Stanković.

Da podsetimo, poljoprivrednici EU biće uslovljeni poštovanjem Uredbe o plodoredu, poznatije kao standard GAEC 7. Ova pravila dozvoljavaju proizvođačima da primaju direktna plaćanja od Zajedničke poljoprivredne politike samo ako ispunjavaju set minimalnih zahteva.

Plodored u agroekološkom smislu

Svrha plodoreda je da napravi ravnotežu prirodnih biljnih zajednica, a kada je pravilan ima višestruke pozitivne efekte na različite aspekte poljoprivredne proizvodnje. Jedan je od sistema biljne proizvodnje koji predstavlja pravilnu prostornu (poljosmena) i vremensku (plodosmena) izmenu useva, piše Agroklub.

Iz ekonomskog ugla, plodored omogućava bolju raspodelu radnog vremena tokom godine, a smatra se da je prinos useva gajenih u plodoredu prosečno od pet do 15 odsto veći nego pri gajenju u monokulturi.

  • TATJANA

    20.5.2022 #1 Author

    Pitanje je koji i kakvi interesi stoje iza ovoga

    Odgovori

  • kaćica

    20.5.2022 #2 Author

    Na svu muku poljoprivrednika jos im ovaj zakon fali.

    Odgovori

  • GOCA BG

    22.5.2022 #3 Author

    Da li bi poljoprivrednici prihvatli, zavisilo bi od uslova…

    Odgovori

  • MAJALG

    22.5.2022 #4 Author

    E zbog ovakvih zakona ne treba zuriti sa ulaskom u EU…

    Odgovori

  • VERA

    22.5.2022 #5 Author

    Ovo se već koristi kod naših poljoprivrednik samo će sada biti podržano uvođenjem zakona.

    Odgovori

  • Milovan94

    22.5.2022 #6 Author

    Samo neke zakone donose koje nemaju veze s vezom.

    Odgovori

  • NINO

    23.5.2022 #7 Author

    Bas ce poljoprivrednik da ti se bavi Zakonima. Tacno ciljaju i slabu kariku, kako bi unistili i ono sto jedva opstaje.

    Odgovori

  • Milisavka

    23.5.2022 #8 Author

    Pitanje je da li bi poljoprivrednici prihvatili uslove

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...