Ko će imati obavezu korišćenja e-otpremnica?

Javna rasprava o Nacrtu Zakona o elektronskim otpremnicama završena je 30. septembra i očekuje se da propis bude u skupštinskoj proceduri krajem novembra. Namera zakonodavca je da, kao i kod uvođenja e-faktura, ceo postupak izdavanja dokumenata učini transparentnim za kontrolne organe.

U razgovoru za Biznis.rs poreski savetnik Aleksandar Vasić objašnjava da je posedovanje dokumenta koji prati robu u toku transporta postalo obaveza.

“Taj dokument, koji mi najčešće nazivamo otpremnicom, prema nameri zakonodavca izdavaće se u elektronskom obliku, preko sistema e-otpremnica. Obavezu korišćenja sistema e-otpremnica imaće pre svega obveznici PDV-a, ali i lica koja se bave prometom akciznih proizvoda. Sistem će biti dostupan i za sve ostale, tako da se svaki privredni subjekt može opredeliti da ga dobrovoljno koristi i ako nije obavezan”, navodi naš sagovornik.

Svaka otpremnica koja bude izdata mora biti verifikovana od strane sistema e-otpremnica pre nego što roba krene na put. Prevoznik će elektronsku otpremnicu moći da preuzme i da je prikaže na bilo kom podobnom uređaju u slučaju potrebe.

Zakon nije predvideo obavezu prevoznika da koristi sistem e-otpremnice, ali je zato nametnuta dodatna obaveza prodavcima ako prevoznik ne želi da upotrebljava ovaj sistem.

Takođe, kupac će potvrđivati prijem dobara i imaće mogućnost potvrde ili korekcije podataka o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu preko sistema formiranjem e-prijemnice. Cela istorija e-otpremnice od njenog nastanka do potvrđivanja od strane kupca biće vidljiva inspekcijskim organima.

Pored borbe protiv sive ekonomije, jedan od proklamovanih ciljeva predlagača je i pojednostavljenje na dobrobit korisnika.

“U toku javne rasprave imali smo prilike da čujemo neke trenutne primere dobre prakse kod firmi koje već imaju sopstveni sistem otpremnica kao elektronskog dokumenta, tako da trenutno u procesu digitalizacije u ovom segmentu privreda već ide ispred državnih zahteva. Istini za volju, radi se o elektronskim sistemima velikih trgovaca i transportera, pre svega. Ostaje prilično nejasno kakve će ovo posledice imati po malu privredu”, ocenjuje Aleksandar Vasić.

On naglašava da se pored inicijalne namere da se procesi digitalizuju, koja nije sporna jer je to zahtev vremena u kome živimo, u toku javne rasprave mogao čuti niz pitanja i nedoumica oko konkretne primene.

“Ostalo je prilično nejasno na koji način će se regulisati transport dobara u slučaju kada se ona preuzimaju kod prodavca, pa ih transportuje sam kupac. Takođe, veoma zanimljiva pitanja su pristigla od transportera koji u toku transporta vrše i po nekoliko pretovara i skladištenja, pa za njih postoje dileme ko izdaje otpremnice za transport”, kaže poreski savetnik.

Naš sagovornik je bio član radne grupe za e-otpremnice i njegov utisak je da zaista postoji namera ministartsva finansija da uvaži što više sugestija.

“Zakon će stvoriti pravni okvir, a konkretizacija postupanja će biti uređena podzakonskim aktima. Moram da pomenem da je možda najznačajnija činjenica da će – čini mi se kao nikada do sada – svi podzakonski akti biti usvojeni skoro godinu dana pre početka primene zakona. To je princip za koji se zalažem dugi niz godina, a koji skoro nikada nije primenjen u praksi”, naglašava Vasić.

Zakon će se primenjivati fazno. Od 1. januara 2026. godine obaveza izdavanja je za dobra koja se kreću ka i od javnog sektora, kao i za akcizne proizvode. Puna primena propisa će početi 1. oktobra 2027. godine.