Ko će uslužiti više od četiri miliona posetilaca izložbe EXPO 2027?

Predviđanja pokazuju da će tokom međunarodne izložbe EXPO 2027 Beograd i Srbiju posetiti više od četiri miliona posetilaca. Zbog toga će u narednom periodu u fokusu biti i problem radne snage sa kojim se godinama suočavaju poslodavci u sektoru turizma i ugostiteljstva.

Na kongresu Hotelijera i restoratera Srbije, koji je 24. i 25. novembra na Beogradskom sajmu organizovalo Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede – HORES, ključne teme odnosile su na postojeću zakonsku regulativu i rešenja koja su neophodna ovom sektoru.

Uslovi rada u turizmu i ugostiteljstvu su specifični. Reč je o poslovima u kojima ne postoji mogućnost rada od kuće, podrazumeva se rad nedeljom i praznicima, a dodatni problem predstavlja i to što radna snaga u okviru ovog sektora ima mogućnost sezonskog zapošljavanja u zemljama okruženja, poput Hrvatske i Crne Gore.

Ugostiteljskom sektoru je zbog toga neophodna fleksibilnost i lakše administrativne procedure kada su u pitanju različiti oblici zapošljavanja, poruka je panela “Radna snaga, porezi i ugostitelji”, koji je organizovan u okviru ovog kongresa.

Novi zakon o sezonskim poslovima obuhvatio bi i ugostitelje?

Iako je u Srbiji 2018. godine donet Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, on tek donekle reguliše ovu oblast, ali je problem što ne uključuje radnike u ugostiteljstvu.

Zoran Martinović, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, podsetio je da je zakon donet zbog ogromnog broja radnika koji su radili “na crno”, pre svega u oblasti poljoprivrede, jer je bilo neophodno u kratkoročnom periodu što lakše angažovati veliki broj ljudi. Zakon, čija je primena počela 2019. godine i koji je pretrpeo određene izmene, odnosi se samo na oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Martinović je naglasio da je postojala inicijativa da se on proširi na ugostiteljstvo i turizam, građevinu i poslove pomoći u kući, ali do toga nije došlo.

Ipak, on ističe da su, bez obzira na sve primedbe, efekti ovog zakona veoma značajni jer je sve ono što bi ostalo u neformalnoj sferi rada “na crno” dobilo oblik legalizacije.

“U periodu od 2019. godine zaključno sa 30. septembrom ove godine Poreska uprava je obračunala više od 18 miliona evra na ime poreza i doprinosa za one koji su radno angažovani po tom zakonu. Na taj način u oblast poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uključeno je ko 107.000 lica, a u okviru portala Poreske uprave apliciralo je blizu 1.000 poslodavaca”, naveo je pomoćnik ministra.

Na ovaj način, prema njegovim rečima, omogućeno je uključivanje velikog broja radnika i poslodavaca i značajni benefiti kako za državu, tako i za poslodavce i zaposlene.

“Ustanovljeni su oblici obračuna i uplate poreza na zarade od deset odsto, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od 26 odsto i doprinos za zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu ili profesionalnog oboljenja od dva odsto”, objasnio je Zoran Martinović.

On je istakao da je resorno ministarstvo prepoznalo da je u turizmu i ugostiteljstvu visok procenat rada u sivoj zoni i da su neophodni jednostavniji oblici radnog angažovanja. Zbog toga u narednom periodu predstoji sistematizacija novog već pripremljenog zakona koji bi pored poljoprivrede obuhvatio i ove delatnosti.

“To ne bi bile izmene i dopune postojećeg zakona već potpuno novi zakon koji bi obuhvatio i oblast poljoprivrede, ali i proširio te delatnosti i bio usklađen sa važećim direktivama EU”, naglasio je Martinović i podsetio da i zemlje u okruženju i EU imaju ovaj oblik fleksibilnog rada.

Dunja Đenić iz Ministarstva turizma i omladine istakla je da je za hotelijere i restoratere neophodno naći pravi alat za jednostavnije i brže angažovanje radnog osoblja. Tim pre što je u poslednjih desetak godina primetan trend povećanja broja ugostiteljskih objekata.

“To je projektovalo potrebu za povećanim angažovanjem radne snage. Od 2016. do 2024. stopa rasta na godišnjem nivou, kada govorimo o povećanju broja zaposlenih u turizmu i ugostiteljstvu, varirala je između 4,6 i 4,7 odsto. Mi smo 2016. u turizmu i ugostiteljstvu imali zaposlenih oko 60.000 radnika, a sada ih imamo preko 87.000. To govori o povećanju broj ugostiteljskih objekata, ali i o povećanju potrebe angažovanja većeg broja zaposlenih”, navela je Đenić.

Koliko sezonski radnici treba da rade da bi stigli do penzije?

Sindikati su u načelu bili protiv ovog zakona. Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnog sindikata Beograda, naglasio je da je prilikom njegovog donošenja u fokusu bilo rešavanje pitanja nadničara u poljoprivredi i da je on trebalo da ponudi humano rešenje.

“U prvoj godini primene izveštaj je pokazao da se, osim toga što je država od najsiromašnijih uspela da naplati deo poreza, ništa spektakularno nije desilo. U sindikatu smo računali, na osnovu statistike koju je objavila država, da je u proseku svaki radnik angažovan te godine radio mesec dana. Da bi došao do penzije njemu treba 15 godina. Ako jedne godine imate plaćene doprinose za mesec dana nije realno da ćete ikada doći do penzije”, ukazao je Todorović.

Prema njegovim rečima, prilikom izmena zakona oni su bili protiv razgraničavanja Zakona o radu i uvođenja neograničenih fleksibilnih oblika rada. A stav sindikata je da turizam i ugostiteljstvo ne spadaju u sezonske poslove.

Mladi novac žele odmah, mikropenzije sve popularnije

Da hotelijeri godinama unazad imaju problem sa radnom snagom, kako na nivou godine, tako i u sezoni, istakao je i Milosav Dulić, direktor kompanije NS Hotels Hospitality Management Group. Zbog toga, kako je rekao, predstavnici udruženja od nadležnih ministarstava zahtevaju da nađu rešenja koja će omogućiti “zapošljavanje u momentu”.

“Iako svi radimo na tome da nam radna snaga bude konstantna i da ljude zadržimo cele godine jer smo tako sigurniji i u njih i u kvalitet usluge, ovo prevazilazi takve situacije jer pričamo o momentima kada nam stabilni resursi nisu dovoljni”, kazao je Dulić.

Iako u Srbiji postoje različiti oblici radnog angažovanja poput ugovora o privremeno-povremenim poslovima, ugovora o delu ili zapošljavanja putem omladinske zadruge, on je istakao da poslodavci sve te mogućnosti koriste, ali da je problem što je za takve vrste angažovanja neophodno vreme za evidenciju, obračun poreza i doprinosa i isplata radnicima.

“Danas smo svi svedoci smene generacija. Mladi koji mogu da učestvuju i pomognu žele da danas završe posao i dobiju dnevnicu. To je legitimno i mi moramo ići u korak sa takvim generacijama i zahtevima. Apelujemo na predstavnike nadležnih institucija da nam samo omoguće okvir u kome bismo mi to mogli da radimo i na taj način olakšamo sebi i pružimo šansu kandidatima da kroz dopunske poslove zarade više”, rekao je Dulić.

Marija Rašković iz kompanije Workforce Adriatic, koja se bavi posredovanjem u dovođenju stranih radnika na naše tržište, istakla je da kod njih klijenti uglavnom dolaze sa problemima i da je nedostatak lokalne radne snage veliki problem.

“Generacija Z ima malo drugačiji pogled na rad. Postoji jedan fenomen koji je sveprisutniji, a zove se mikropenzija. Mladi ljudi četso ne žele desetogodišnje planove za posao, hoće da rade par godina, a onda uzmu godinu dana slobodno da putuju po svetu, pa da se vrate na poziciju. Prilagođavanja sa naše strane moraju da pomire sve generacije koje su na tržištu rada i koja imaju neka drugačija očekivanja”, istakla je ona.