Ko je “tihi ubica” vojvođanskih njiva?

Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemlјištu, Vojvodina, koja poseduje oko 1,7 miliona hektara, bi od žitnice Evrope mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci i napominju da je u poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično opao.

Agroekonomista Branislav Gulan kaže da je nekada čak tri četvrtine oranica na severu Srbije imalo više od pet odsto humusa, dok danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju sporim ubicom zemlјišta koji hara Srbijom.

Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.

„Postoji dosta degradacionih procesa zemlјišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale“, kaže dr Jovica Vasin, iz Laboratorije za zemlјište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

“Međutim, proces uništavanja zemlјišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Zove se tihi ubica zemlјišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava polјoprivrednu proizvodnju”, napominje Gulan za Biznis.rs.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2023. godini ukupno navodanjvalo samo 47.579 hektara obradivih polјoporivrednih površina. To je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine. Hrana se proizvodila na 3,48 miliona hektara.

Za navodnjavanje je u 2023. godini ukupno zahvaćeno 70.429.000 kubnih metara vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine.

Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

U čemu je problem?

Nekada je većina vojvođanske zemlјe bila bogata humusom. To znači da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno sa dva tipa zemlјišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto.

“Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Negativni efekti smanjenja humusa su već vidlјivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju”, objašnjava Branislav Gulan.

Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara.

“Preporuka na ovakve klimatske uslove i stanje zemljišta je da strna žita ne zahtevaju oranje, jer dobro podnose neke od redukovanih sistema obrade (recimo tanjiranje). Sistem obrade svakako treba prilagoditi tipu zemljišta i stanju vlage. U sušnim uslovima bolje rezultate daje redukovani načini obrade zemljišta, dok je to u vlažnim uslovima plug. S obzirom da je oranje skuplje, naravno da će proizvođači pribegavati jeftinijim načinima obrade”, smatra Gulan.

Vladimir Aćin, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo navodi da je za što bolje unošenje đubriva najbolje orati kako bi se ta đubriva nalazila u zoni budućeg korena sistema biljaka. S obzirom na klimatske promene poslednjih godina može se očekivati veći broj glodara.

U Vojvodini se iz godine u godinu registruje pad plodnosti zemljišta. Kako savetuju stručnjaci, postoji način da se to spreči. Sa druge strane, uprkos smanjenom humusu, naše zemljište je i dalje pogodno za gajenje bilja i u zahtevnijem organskom režimu.

Proces obogaćivanja zemlјišta humusom zahteva i vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemlјištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemlјište.

“Nedostatak stajnjaka, ali i loše gazdovanje, ispošćuje vojvođanske oranice. U proseku, poslednja merenja pokazuju da je procenat humusa pao ispod tri odsto. Uprkos padu plodnosti, naše oranice zadržale su kvalitet koji je neophodan i za najzahtevniju proizvodnju bilja. Kod dobijanja mnogih sertifikata koje garantuju kvalitet, neophodna je analiza zemljišta. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao Institut od nacionalnog značaja i referentna laboratorija, bio je put koji su morali proći i mnogi vinari čije se vino prodaje pod oznakom geografskog porekla. Uz to, već godinama naši ratari analiziraju zemljište besplatno zahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu”, zaključuje agroekonomista Branislav Gulan.