Ko je u 2025. preuzeo ključne firme u Srbiji?

U Srbiji je 2025. obeležio neznatni pad apetita investitora u segmentu spajanja i preuzimanja (mergers and acquisitions – M&A). Sa 37 registrovanih većih transakcija (onih koje su zaključene ili u procesu finalizacije), ovdašnje kompanije su doživele promene u vlasničkim strukturama, dok su domaći i strani investitori nastavili da procenjuju potencijal srpskog tržišta u godini obeleženoj svetskom ekonomskom neizvesnošću.

Prema javno dostupnim i podacima Bloomberg Terminala, pomaci u kontroli nad kompanijama zabeleženi su u više ključnih sektora privrede (od prehrambene industrije do tehnologije), što pokazuje da investitori i dalje traže stabilne i dugoročno održive prilike za ulaganje na tržištu u kom su oko 85 odsto preduzeća – mikropreduzeća.

Aktivnosti kupaca prošle godine nastavile su tendenciju reorganizacije poslovnih portfelja i optimizacije operacija koja je bila prisutna tokom 2024, ali i prethodnih godina, a i ovog puta novčane vrednosti većine ugovora nisu saopštene, piše Bloomberg Adria.

Kupoprodaje u prehrambenom sektoru

U prehrambenoj industriji, transakcija koja je privukla regionalnu pažnju bio je prelazak Imleka pod upravljanje domaćeg investicionog konzorcijuma predvođenog AJFH Holdingsom i menadžmentom same kompanije. Sporazum sa dosadašnjim vlasnikom, fondom MidEuropa, objavljen je krajem 2025, i iako finansijski uslovi nisu javno objavljeni, planirano je da transakcija bude završena početkom 2026. godine.

Imlek je serijski obrađivač mleka sa stabilnim portfoliom brendova i godišnjim obimom obrade sirovog mleka od oko 400 miliona litara, uključujući operacije u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Nova vlasnička struktura najavljuje fokus na operativna unapređenja i veću regionalnu distribuciju proizvoda.

U istom sektoru, kompanija Yuhor‑Export, koja posluje unutar Delta Holdinga, prijavila je sticanje 100 odsto udela u Food Star Plusu (firmi specijalizovanoj za preradu mesa peradi), što je potez koji ukazuje na strategiju Yuhora za konsolidaciju prerade mesa i širenje proizvodnih kapaciteta.

Jat Tehnika konačno prodata

U transportnom sektoru, koji se prilagođava promenama u potražnji putnika i troškovima održavanja vozila, saobraćajno preduzeće Lasta doživelo je jednu od najznačajnijih promena. Proletos je obrenovačko auto-saobraćajno preduzeće Strela objavilo nameru da potpuno preuzme vlasništvo nad Lastom, u čemu nije uspelo, ali jeste značajno povećalo svoj udeo u Lasti, pa prema podacima Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, trenutno drži skoro 85 odsto akcija.

Potom je skupština akcionara Laste na vanrednoj, decembarskoj sednici usvojila odluku o podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom, u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije društva (UPPR), a u obrazloženju se ističe da se kompanija duži niz godina nalazi u dubokoj finansijskoj i operativnoj krizi.

Još jedna zanimljiva aktivnost dogodila se krajem godine, kada je Avion Networks, sa sedištem u Beogradu i slovenačkim vlasništvom, ugovorio preuzimanje Jat Tehnike, vodećeg regionalnog pružaoca usluga održavanja civilnih aviona. Avion Networks potpisao je ugovor za otkup preko 99 odsto udela i očekuje da transakciju finalizuje u prvom kvartalu 2026. nakon dobijanja regulatornih odobrenja.

Jat Tehnika posluje na površini od oko 480.000 kvadratnih metara, sa tri velika hangara i klijentima među kojima su međunarodni avio‑operateri, što ovu akviziciju čini relevantnom za strateško pozicioniranje Avio Networka u MRO (maintenance, repair & overhaul – održavanje, popravka i remont) segmentu.

Praktično sva dešavanja u domaćoj energetici tokom minule godine ostala su u senci krize oko Naftne industrije Srbije (NIS) i ugovaranja gasnog aranžmana s Rusijom, pa treba reći da je NIS u dva navrata menjao vlasničku strukturu u 2025.

Prva promena u pogledu Gazpromovog vlasništva desila se krajem februara ove godine. Sankcionisani Gazprom Neft je dotad imao 50 odsto udela u NIS-u, a Gazprom (koji nije direktno pogođen američkim sankcijama koje ciljaju ruski energetski sektor) 6,15 odsto, te je Gazprom Neft preneo svojih 5,15 odsto na Gazprom. Tako je matična kompanija došla do 11,3 odsto vlasništva, a ta izmena tada se tumačila kao način da Gazprom Neft izgubi većinsku kontrolu, dok firme vlasnice istovremeno pokušavaju da dobiju izuzeće od sankcija ili da se formalno umilostive američkoj strani.

Potom je u septembru Gazpromova firma Intelligence preuzela gotovo svih pomenutih 11,3 odsto akcija u NIS-u, ostavljajući matični koncern sa samo jednom deonicom u NIS-u.

Dalje, Mihal Strnad, 33-godišnji Čeh koji je tokom 2025. proglašen najbogatijom osobom u svojoj matičnoj zemlji, preuzeo je većinsko vlasništvo u beogradskoj firmi Mechatronics Unmanned Systems & Technology Solutions (MUST Solutions), proizvođaču pogonskih sistema za dronove. Njegov konglomerat odbrambene i teške industrije Czechoslovak Group (CSG) time je proširio poslovanje na sektor bespilotnih letelica, pri čemu ovo nije bila njihova prva akvizicija u Srbiji.

Mada trenutno važi za jedan od stubova srpske privrede, IT sektor nije vrveo od M&A aktivnost. Firmu za sajber-bezbednost Oktacron preuzeo je jedan od pionira u razvoju IT tržišta na ovim prostorima MDS Informatički Inženjering, dok je Prepia, rešenje za pripremu profesionalnih ispita zasnovano na veštačkoj inteligenciji, zatvorila rundu finansiranja od oko 1,5 miliona evra od investitora Inovo i Silicon Gardens.

Hotel In i Sava business centar promenili vlasnike

Takođe su se kupovali objekti različitih namena, uključujući beogradski Hotel In i Sava business center. Uz to, Serbia Zijin Mining (jedan od dva glavna projekta kineskog giganta Zijin Mining Group u Srbiji) postao je jedini vlasnik Alba Investa, u čijem se vlasništvu nalazi poznati beogradski hotel Falkensteiner.

Godina za nama donela je neznatno manji broj značajnih transakcija u oblasti M&A i investicija u poređenju sa 2024, kada ih je zabeleženo 39, prema podacima koje je prikupio Bloomberg u javnim izveštajima. I tada su se kupovale nekretnine, a najpoznatiji su bili slučajevi hotela Slavija, koji je prodat kompaniji Matijević, i kupovine više objekata na Novom Beogradu od strane Istvána Tiborcza, zeta mađarskog premijera Viktora Orbana.

Transakcije u 2024.

Dosta pažnje privukla je i borba za gigante Mostogradnju i Energoprojekt. Prvu je na licitaciji kupila kompanija Mostogradnja ING, koja je u vlasništvu Millennium Teama. Kada je reč o Energoprojektu, Republika Srbija trenutno drži oko trećinu akcija ove firme, a veći vlasnički udeo od nje ima jedino građevinska firma Napred Razvoj, koja poseduje približno 45 odsto od ukupne emisije.

Međutim, u 2024. Napred Razvoj je zajedno sa partnerima raspolagao udelom od 55,51 odsto i izdali su ponudu za sticanje preostalih 44,49 odsto kapitala Energoprojekta, ali je kasniji podnesak Beogradskoj berzi pokazao da su povećali vlasništvo tek za 0,1 odsto. Da je došlo do potpunog preuzimanja i povlačenja firme sa berze, referentni indeks Beogradske berze Belex15 bi, uprkos imenu, spao na osam članova.

A kad smo kod berze, interesantna su bila dešavanja u Messer Tehnogasu, ovdašnjoj podružnici nemačkog proizvođača industrijskih i medicinskih gasova Messer, koji je u dva navrata pokušao da potpuno preuzme tu srpsku jedinicu. U tome nije uspeo, budući da mali akcionari nisu bili raspoloženi da se odreknu svojih udela u korist strane matične kompanije, što je te godine podiglo cenu deonica.

U tehnološkom sektoru su, podsetimo, najviše odjeknule vesti da je srpska IT kompanija HTEC akvizirala firmu Syrmia iz Beograda, nepunu godinu i po otkako su preuzeli vodeću bosanskohercegovačku tehnološku kompaniju Mistral, ali i da je 70 odsto vlasništva u domaćem M&I Systemsu preuzeo češki Seyfor.

Takođe, pretprošle godine australijski Strickland Metals je kupio rudarski projekat Rogozna kod Novog Pazara, gde se planira iskopavanje rude zlata, bakra i cinka. Pre par nedelja kompanija je otkrila dodatne široke zone koje sadrže bakar i zlato na malim dubinama na ležištu Bakarni kanjon, potvrđujući potencijal za proširenje resursa.

U međuvremenu, Srbija postaje sve važniji rudarski igrač u Evropi i trenutno je drugi najveći proizvođač bakra na kontinentu, dok iz Serbia Zijin Coppera (prvo pokrenutog rudarskog projekta Zijina u Srbiji) poručuju da žele da podrže zemlju u tome da postane najveći evropski proizvođač bakra. S tim u vezi, treba dodati da je u aprilu kineska grupacija (preko Serbia Zijin Mininga) pristala da uloži 3,2 miliona dolara u Strickland, upravo kako bi pomogla napredak projekta Rogozna.