Koja prava imaju zaposleni samohrani roditelji?

Položaj samohranih roditelja u Srbiji nažalost nije baš jasno pravno prepoznata i definisana kategorija, pa se javlja dosta problema oko neusklađenih termina u pojedinim propisima.

Samohrani roditelji se, u takvim okolnostima pravne nesigurnosti, suočavaju sa brojnim izazovima, među kojima su nerešeno stambeno pitanje, nezaposlenost, diskriminacija prilikom zapošljavanja, diskriminacija na radu i u vezi sa radom.

Pravnik Milan Predojević iz Infostuda u razgovoru za Biznis.rs kaže da Zakon o radu propisuje sledeća prava zaposlenog iz radnog odnosa: pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta. Takođe prava se odnose i na zaštitu dostojanstva ličnosti, prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti. materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti

Osim pobrojanih prava, zakon propisuje posebnu zaštitu za zaposlene radi nege deteta, koje se sve odnose i na samohranog roditelja, s tim da a u sklopu ovoga pojedine odredbe zakona dodatno štite samohrane roditelje.

“Zaposlena žena za vreme trudnoće i žena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. Ovo znači da trudnica i dojilja ne mogu da rade duže od 40 časova nedeljno, koliko iznosi puno radno vreme, niti mogu da rade u periodu od 22:00 do 6:00 sati narednog dana, ako bi stručno-medicinski organ takvo angažovanje smatrao štetnim po zdravlje zaposlene trudnice i dojlje, odnosno po zdravlje deteta”, objašnjava Predojević.

Naš sagovornik naglašava da je ova pravila moguće promeniti, ali samo uz saglasnost zaposlenog roditelja.

“Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, takođe samo uz svoju pisanu saglasnost. Kao što vidimo, za roditelja koji se sam stara o detetu, a isto pravo zakon garantuje i za usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja koji se sam stara o detetu, zaštita od prekovremenog i noćnog rada je opravdano izraženija, jer je starosna granica za dete pomerena sa tri na sedam godina, a kada se radi o detetu koje je težak invalid, nije propisana starosna granic”, navodi Predojević.

Po zakonu o radu poslodavac ima pravo da vrši preraspodelu radnog vremena, odnosno da zbog prirode posla odredi da u nekom periodu godine zaposleni u određenom obimu rade duže, a potom da u istom tom obimu jedan deo godine rade kraće.

Takođe, prema propisima poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti (bez obzira na godine) – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

“Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova”, kaže pravnik Milan Predojević iz Infostuda.