Koja su najčešća pitanja građana o zakonu „Svoj na svome“?

Prijavljivanje nelegalnih objekata, u skladu sa novim Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti, počelo je 8. decembra prošle godine i trajaće do 5. februara. Prema poslednjem preseku, do 20. januara stiglo je ukupno 859.093 prijave građana za neupisane objekte po osnovu novog zakona.

Republički geodetski zavod (RGZ) dao je i odgovore na brojna pitanja koja se pojavljuju u javnosti, a koja se tiču primene zakona “Svoj na svome”.

Građane, pre svega, zanima da li podneti zahtevi po prethodnom zakonu imaju značaj.

U RGZ-u objašnjavaju da zahtevi podneti po ranijim zakonima o legalizaciji i ozakonjenju nemaju više nikakav pravni značaj jer su, po osnovu zakona, svi ti predmeti obustavljeni.

“Lica koja žele da im se upiše pravo svojine na objektima koji su izgrađeni bez odgovarajuće građevinske dozvole, moraju da podnesu prijave po važećem zakonu, bez obzira na to da li jesu ili nisu ranije podnosili zahteve za ozakonjenje”, navode u RGZ-u.

I pitanje obračuna i naplate poreza unosi zabune. Naime, građane zanima da li upis znači retroaktivnu naplatu poreza i smatraju da im se ne isplati da prijave nepokretnost za upis svojine, jer će im biti obračunat porez na imovinu pet godina unazad.

Upis prava svojine i naplata poreza na imovinu ne moraju da budu povezani. U RGZ-u napominju da vlasnici nepokretnosti izgrađenih bez odgovarajuće dozvole i sada imaju obavezu da plaćaju porez na imovinu i da mnogi to već i čine.

“Zahvaljujući postojećim snimcima iz vazduha na osnovu kojih se može utvrditi površina i spratnost objekta, čak i onih u zgradama za kolektivno stanovanje, a koji postoje za gotovo sve objekte na teritoriji Republike Srbije, postoji zakonska mogućnost da se za nepokretnosti za koje se prijava za upis po osnovu ovog zakona ne podnese, a koje nisu uvedene u evidenciju za porez na imovinu, taj porez utvrdi i bez prijave za upis prava svojine, a u tom slučaju je moguće da se utvrdi obaveza plaćanja poreza na imovinu i za prethodnih pet godina, u skladu sa propisima iz oblasti poreza”, ističu u ovoj instituciji.

Ima li smisla prijavljivati porodičnu nepokretnost koja se neće prodavati?

Jedno od pitanja odnosi se i na isplativost prijave za upis kada se radi o porodičnoj nepokretnosti koja je već priključena na komunalnu infrastrukturu i koja se neće prodavati.

U RGZ smatraju da je ovo usko posmatranje stvari koje ne uzima u obzir nekoliko važnih okolnosti. Naime, i oni koji sada ne planiraju da raspolažu određenom nepokretnošću ne znači da to neće želeti da urade za pet ili 25 godina, a neupisana nepokretnost pravno je nevidljiva, pa je njeno nasleđivanje, stavljanje pod hipoteku ili prodaja otežana ili onemogućena.

“Pored toga, priključenje na komunalne mreže, koje su sada dostupne ili će postati dostupne legalnim objektima u našem susedstvu, može biti otežano ili onemogućeno za objekte koji nisu upisani. To što nam sada daljinsko grejanje ili gas nisu dostupni ili što možda nismo zainteresovani za njih, ne znači da će tako biti i za dve ili tri godine. Takođe, sprovođenje radova na rekonstrukciji i adaptaciji na ovim objektima u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji može biti onemogućeno. Pravni i praktični položaj vlasnika upisanih nepokretnosti je višestruko povoljniji od ‘vanknjižnih’ vlasnika”, navodi RGZ.

Benefit samo za investitore?

U javnosti se često moglo čuti da je cilj zakona samo evidentiranje investitora koji su nelegalno gradili i da ne postoji namera da se vlasnici zaista upišu u katastar, što potvrđuje činjenica da do sada nije doneto nijedno rešenje o upisu.

Zakon je, tvrde u RGZ-u, donet sa namerom da građani budu „svoji na svome“, za šta je upis svojine u katastar najvažniji uslov, a cilj je da budu upisani svi objekti za koje postoji zakonski osnov.

“Do sada nijedan upis po ovom zakonu nije izvršen jer je tako predviđeno zakonom: tek nakon što istekne rok za prijavu nepokretnosti za upis (5. februar 2026. godine) i što istekne rok od dodatnih 30 dana za prigovore na podnete prijave (7. mart) biće moguće donositi potvrde Agencije o ispunjenju uslova za upis i rešenja o RGZ-a o upisima”, ističu u ovoj instituciji.

Ovo je, kako navode, predviđeno da bi se obezbedila pravna sigurnost koja je prioritet broj jedan u imovinsko-pravnim odnosima.

“Dakle, prve upise možemo da očekujemo od marta 2026, a trenutno se radi na tome da se omogući donošenje što većeg broja rešenja o upisu u najkraćem mogućem roku”, zaključuju u RGZ-u.