Koje mere nas očekuju prema revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2024. godinu?

U proteklih više od godinu dana ekonomija je pogođena visokim cenama hrane i energenata, padom u domaćoj proizvodnji električne energije, slabijim rastom najznačajnijih trgovinskih partnera i pooštravanjem uslova finansiranja, navodi se u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu. Uprkos tome, privredna aktivnost u Srbiji pokazala je dovoljnu otpornost, smatraju u Ministarstvu finansija.

Projektovana stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2024. godini iznosi 3,5 odsto, a zatim se očekuje povratak na putanju potencijalnog rasta od preko četiri odsto na kraju posmatranog perioda.

U publikaciji koju je objavilo Ministarstvo finansija navodi se da su ciljevi fiskalne politike u periodu od 2024. do 2026. godine usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešća javnog duga u BDP-u. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje deficita sektora države na nivo od 1,5 odsto BDP do 2026. godine i pad učešća javnog duga na 50 odsto BDP-a.

Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2023. do 2026. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i dalju reformu velikih javnih preduzeća.

„Ciljevi fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće obezbeđenje stabilne pozicije javnih finansija i opadajuća putanja javnog duga. Smanjenje učešća duga je usko vezano za snižavanje deficita kao glavnog faktora zaduživanja, tako da dinamika spuštanja deficita opredeljuje i promenu kretanja duga“, navelo je Ministarstvo finansija u ovom dokumentu.

Povećanje neoporezivog iznosa zarade

U 2024. godini predviđen je nastavak politike smanjenja opterećenja poreza na zarade i doprinosa. U 2023. godini povećan je neoporezivi iznos zarade na 21.712 dinara, a u 2024. godini on je povećan na 25.000 dinara. Efekat ove mere je procenjen na oko 14 milijardi dinara, od čega je oko 10 milijardi dinara efekat smanjenja prihoda po osnovu poreza na zarade.

Preovlađujući oblik poreza na dohodak je porez na zarade, tako da su kretanje mase zarada i zaposlenosti glavni faktori koji utiču na kretanje ovog poreskog oblika.

„Kod poreza na zarade ključna je borba protiv sive ekonomije, s obzirom na znatan broj neprijavljenih radnika i isplate zarada ‘na ruke’. U poslednjim godinama intenzivirane su kontrole i pojačane sankcije što je dalo rezultate u suzbijanju sive ekonomije u oblasti rada i zapošljavanja, ali je značajno da se na ovom polju nastavi sa kontinuiranim angažmanom i u narednom periodu“, smatraju iz ministarstva.

Glavna determinanta kretanja PDV-a je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao najveća determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada, penzija, socijalne pomoći i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i od dinamike kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu.

Kao i kod poreza na dohodak građana, rizici za ostvarenje projekcije PDV-a u narednom periodu, pored opšte neizvesnosti međunarodnog ekonomskog okruženja, odnose se i na kretanje zarada u privatnom sektoru, rast privredne aktivnosti, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnost u njenom smanjenju.

Rast akciza

Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu važeće akcizne politike i projektovane potrošnje akciznih proizvoda.

„U okviru akcizne politike kod duvanskih proizvoda očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU u skladu sa srednjoročnim planom postupnog povećavanja akciznog opterećenja. Kod cigareta ono će biti usmereno kroz postepeno povećanje akciza, kako bi se u prihvatljivom vremenskom roku dostigao EU minimum od 1,8 evra po paklici u dinarskoj protivvrednosti preračunato po zvaničnom srednjem kursu NBS. U narednom periodu je za potrebe projekcije prihoda od akciza, usled opreznosti, predviđen dalji očekivani pad tržišta duvanskih proizvoda“, navodi se u dokumentu.

Prihodi od akciza na alkoholna pića, kafu i električnu energiju projektovani su u skladu sa postojećom strukturom potrošnje i aktuelnom akciznom politikom, a od 2025. godine predviđeno je uvođenje akcize na prirodni gas koji se koristi za grejanje i pogon motornih vozila.

Prihodi od carina će se stabilizovati na nivou od oko jedan odsto BDP-a u narednom periodu. Oni su projektovani u skladu sa očekivanim kretanjem uvoza, deviznog kursa i potrošnje.

Plate i penzije čine 40 odsto rashoda

Odgovornom fiskalnom politikom, u kombinaciji sa dobrim makroekonomskim performansama, u proteklom periodu obezbeđeno je relaksiranje politike plata i penzija i značajno povećanje kapitalnih investicija kao bitne komponente razvoja privrede, navodi se u Revidiranoj fiskalnoj strategiji.

Posebna pažnja je posvećena unapređenju efikasnosti realizacije kapitalnih investicija države. Socijalna komponenta budžeta je poboljšana boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za funkcije zdravstva i obrazovanja.

Plate i penzije zajedno čine više od 40 odsto rashoda na nivou sektora države i njihova stabilizacija je od presudnog značaja za održivost javnih finansija, smatraju iz Ministarstva finansija.