Koje mere su neophodne za razvoj i popularizaciju e-vozila u Srbiji?

Električna vozila za većinu građana Srbije i dalje su „budućnost“, ali elektrifikacija je zapravo sadašnjost i  neophodno je ubrzati razvoj infrastrukture za ovu vrstu vozila.   

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović predstavio je predloge mera koje mogu doprineti bržem razvoju i popularizaciji električnih vozila u našoj zemlji, na nedavno održanoj konferenciji „Beogradski dani energije“, u organizaciji Sekretarijata za energetiku grada Beograda.

Kako kaže u razgovoru za Biznis.rs, ove mere su grupisane po nivou odgovornosti: republičkom, gradskom i opštinskom.

„Na republičkom nivou potreban je ubrzani razvoj infrastrukuture, odnosno mreže punjača. Neophodno je i uvesti subvencije za instaliranje punjača. Zatim je potrebna izmena zakonske regulative – u oblasti energetike – kako bi se naplata električne energije za punjenje vozila vršila po potrošnji (kWh), a ne po vremenu parkiranja. Za kupovinu e-vozila potreban je veći iznos subvencija i trebalo bi uvesti ‘zelene’ registarske tablice za ovu vrstu vozila“, kaže naš sagovornik.

Ćorović podseća da će 2035. godina u Evropskoj uniji označiti kraj proizvodnje novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, te da je u Srbiji preko potrebna obustava uvoza najvećih zagađivača – Euro 3 i Euro 4 polovnih automobila.

Kada su u pitanju gradovi i lokalne samouprave, i tu je potrebno sprovesti određene mere kako bi zaživela elektromobilnost.

„Kada je reč o gradu Beogradu, na tom nivou treba uvesti subvencije za nabavku električnih vozila, posebno za taksi službu. Predlog podrazumeva i pozitivnu diskriminaciju električnih taksija – kroz prioritetna mesta na stajalištima, posebne punjače i druge operativne pogodnosti. Takođe, grad bi mogao da pruži dodatni doprinos zelenoj tranziciji tako što bi vozila u vlasništvu ili zakupu grada Beograda bila električna, kao i da se razmotre nefinansijski podsticaji, poput vožnje žutom trakom, besplatnog parkinga i dozvole za ulazak u dostavne zone (poput Knez Mihailove) isključivo za električna vozila“, objašnjava Ćorović.

Pravovremeno delovanje institucija je vrlo bitno da bi se videle promene u ovoj oblasti, a nadležnima u Srbiji elektrifikacija nije prioritet već postoji zadrška, dok vreme brzo prolazi i rokovi ističu. Rezultati za sada nisu na zadovoljavajućem nivou, a Srbija je izuzetno važna trasa – te je infrastruktura od krucijalnog značaja. Ni pomenuta 2035. godina nije tako daleko.

Beograd bi trebalo da se ugleda na Oslo, Kopenhagen, Amsterdam ili Ljubljanu, gradove koji su daleko odmakli u elektrifikaciji i u „zelenom“ načinu razmišljanja i života.

U Srbiji samo osam javnih punionica za e-vozila

Optimizam postoji, jer se u Srbiji u narednom periodu očekuje višestruko povećanje broja hibridnih i električnih vozila, te je neophodno obezbediti infrastrukturu (punionice) koja može da isprati te projekcije, ali i stimulisati zamenu klasičnih vozila električnim, imajući u vidu značaj smanjenja emisije štetnih gasova za životnu sredinu, navodi se u ovogodišnjem izdanju Sive knjige NALED-a.

“Prema podacima JP ‘Putevi Srbije’, trenutno postoji osam javnih instaliranih punionica za električna vozila, na glavnim putnim pravcima u Srbiji, snage 22-50 kW. Dodatno, od 2021. godine funkcionišu tri ultra brze elektro punionice, maksimalne izlazne snage 175 kW, koje su locirane na platou bivše naplatne stanice ‘Niš’ i postojeće naplatne stanice ‘Beograd’”, stoji u Sivoj knjizi.

Nove elektro punionice odgovaraju svim neophodnim standardima i pogodne su za trenutnu i sledeću generaciju e-automobila.

JP Putevi Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su sredinom 2024. godine sproveli tender za postavljanje 16 „zelenih stanica“ na kojima će biti postavljeno od pet do deset električnih punjača, pri čemu bi najmanja brzina punjača bila 150 kW.