Koje poreske obaveze ima ogranak firme u Srbiji?

Otvaranje ogranka u Srbiji može biti ključni korak za ekspanziju poslovanja, bilo da je reč o domaćim preduzetnicima koji žele da prošire svoje prisustvo ili stranim kompanijama koje žele da uđu na srpsko tržište.

Iako ogranak nema status pravnog lica, on posluje u ime i za račun matične firme, koja preuzima punu odgovornost za njegove obaveze.

Osnivanje ogranka u Srbiji regulisano je Zakonom o privrednim društvima koji jasno definiše pravila registracije.

“Član 567 definiše ogranak kao deo privrednog društva koji nema pravni subjektivitet, ali može obavljati delatnost u ime matične firme. Član 569 propisuje obaveznu registraciju ogranka u Agenciji za privredne registre (APR) i postupke za upis promena ili brisanje iz registra”, navode advokati.

Bez zvanične registracije u APR-u ogranak ne može legalno poslovati, što znači da je neophodno obaviti ovaj postupak pre početka rada.

Zahtevi za registraciju ogranka razlikuju se u zavisnosti od toga da li je matična firma domaće ili strano privredno društvo. Za domaće firme potrebni su odluka o osnivanju ogranka koja sadrži naziv, matični broj firme, adresu, delatnost i zastupnika, jedinstvena registraciona prijava i dokaz o uplati naknade za registraciju.

Za strane firme potrebni su odluka matičnog preduzeća o osnivanju ogranka, izvod iz registra matične zemlje koji mora biti overen i preveden na srpski jezik, dokaz o brojevima računa firme, izjava ovlašćenog lica o preuzimanju odgovornosti koja takođe mora biti overena i prevedena, kao i dokaz o uplati naknade za registraciju.

“Da li su overa i prevod neophodni? Apsolutno. Strane firme moraju dostaviti notarski overene i sudski prevedene dokumente, poput izvoda iz registra i izjave o preuzimanju odgovornosti”, objašnjavaju advokati.

Prvi korak je priprema potrebne dokumentacije. Nakon toga sledi podnošenje registracione prijave APR-u, uplata naknade za registraciju, obrada zahteva od strane APR-a i, na kraju, dobijanje rešenja o upisu u registar.

Ako je dokumentacija kompletna i bez grešaka APR obično donosi odluku u roku od nekoliko radnih dana. Međutim, ako postoji neki propust, postupak može biti produžen.

Poreske obaveze ogranka

Iako ogranak nema status pravnog lica, on ipak ima poreske obaveze koje zavise od toga da li je reč o ogranku domaćeg ili stranog privrednog društva. Ključni porezi uključuju porez na dobit, porez na dodatu vrednost, porez na zarade i doprinose za zaposlene, porez po odbitku i lokalne poreze i takse.

“Porez na dobit plaća se u zavisnosti od toga da li je ogranak domaće ili strane firme. Domaći ogranak ne plaća posebno porez na dobit jer se sav prihod pripisuje matičnoj firmi, dok strani ogranak – ako ostvaruje prihod u Srbiji – može biti predmet oporezivanja po stopi od 15 odsto na dobit. Međutim, ako matična firma dolazi iz zemlje sa kojom Srbija ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, moguće je primeniti povoljnije poreske režime”, navodi poreski savetnik Milan Radošević.

Ukoliko ogranak ostvaruje promet dobara i usluga koji prelazi zakonski prag od osam miliona dinara godišnje mora da se registruje za PDV i plaća ga po stopi od 20 ili 10 odsto, u zavisnosti od vrste robe i usluga.

“Takođe, ako ogranak zapošljava radnike u Srbiji dužan je da obračunava i plaća porez na zarade po stopi od 10 odsto na bruto zaradu, kao i doprinose za PIO, zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost, koji ukupno iznose oko 36,55 odsto na bruto platu, delom na teret poslodavca, delom na teret zaposlenog”, navodi Radošević.

Ako strani ogranak isplaćuje prihod matičnoj firmi iz Srbije u vidu dividendi, kamata, autorskih naknada ili usluga, može biti obavezan da plati porez po odbitku od 20 odsto. Ova stopa može biti niža ako između Srbije i matične zemlje postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Pored državnih poreza, ogranak može imati obavezu plaćanja lokalnih taksi, kao što su porez na imovinu – ako koristi nepokretnosti, ekološke i komunalne takse, u zavisnosti od delatnosti.