Koji aspekti radnih prava u Srbiji nisu u skladu sa propisima EU?

Fondacija Centar za demokratiju, uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme, predstavila je šesto izdanje godišnjeg izveštaja o stanju radnih prava u Republici Srbiji za 2023. godinu.

Cilj izveštaja je da doprinese unapređenju poštovanja radnih prava u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim radnim standardima. Autori ističu da se korišćeni podaci tokom pripreme izveštaja odnose na period od 1. januara do 31. decembra 2023. godine, a samo izuzetno i na prethodni period.

Za samu ocenu radnih i socijalnih prava kao i funkcionisanja tržišta rada u Republici Srbiji značajan je izveštaj Evropske komisije, koji je objavljen 8. novembra 2023. godine. Naime, prema stavu Evropske komisije Srbija je umereno pripremljena u oblasti socijalne politike i zapošljavanja. Pre svega, pohvaljen je izvestan napredak u vezi sa prošlogodišnjim preporukama usvajanjem novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je delimično usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije.

U pogledu radnog zakonodavstva, u izveštaju se ponovo navodi da izmene Zakona o radu iz 2014. godine nisu u potpunosti u skladu sa tekovinama Evropske unije, kao i da rad na nacrtu novog Zakona o radu treba tek da otpočne uključujući i odredbe o stranim upućenim radnicima u skladu sa pravnim tekovinama EU, čime bi se izbeglo dalje odlaganje sprovođenja akcionog plana za poglavlje 19.

“Novi Zakon o štrajku još uvek nije usvojen, a neophodna je i izmena zakonskog okvira u cilju jačanja bipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga na svim nivoima. Ovo posebno vredi s obzirom na procenu da se socijalni dijalog u Srbiji ocenjuje kao vrlo slab, a posebno u pogledu učešća socijalnih partnera u razvoju za njih značajnih politika”, navode autori izveštaja.

U aspektu pospešivanja zapošljavanja negativno je ocenjen izostanak koordinator programa Garancija za mlade koji je nedostajao u delu izveštajnog perioda, kao i činjenica da plan za sprovođenje programa još uvek nije usvojen.

U pogledu budžetskih izdvajanja za aktivne politike tržišta rada kao procenat BDP-a, konstatovano je da nisu povećana ni u 2023. godini. U pogledu funkcionisanja tržišta rada Evropska komisija je potvrdila da se tržište rada u 2023. godini dodatno oporavlja nakon pandemije koja je pogodila svet 2020. godine, iako njegov tempo usporava.

I Srbija u dugoročnom trendu pada nezaposlenosti

Međutim, negativni aspekti su izraženi kroz znatan broj migracija iz Srbije i stalni pad broja stanovnika koji nastavlja da opterećuje ponudu radne snage. Pozitivna strana jeste smanjena stopa nezaposlenosti u odnosu na isti period prethodne godine u četvrtom kvartalu 2022. godine. Ovo, prema stavu Evropske komisije označava povratak dugoročnom trendu postepenog pada nezaposlenosti.

Takođe, treba naglasiti i da je u izveštaju ocenjeno da je Srbija umereno pripremljena u oblasti slobode kretanja radnika u kojoj je ostvarila ograničen napredak, nastavljajući sa pripremama za pridruživanje Evropskoj mreži službi za zapošljavanje.

Nepovoljni utisci odnosili su se i na činjenicu da su realne zarade usled visoke inflacije stagnirale, dok su vlasti nastavile da postepeno smanjuju ukupno poresko opterećenje povećanjem neoporezivog dela zarada. Međutim, konstatovano je da je poresko opterećenje i dalje nesrazmerno visoko za ljude sa niskim platama i samim tim pogoršava radno siromaštvo, a ujedno predstavlja i prepreku za formalizaciju rada.

Kada je reč o socijalnoj sigurnosti, Evropska komisija je istakla da, kako nisu zaključeni novi bilateralni sporazumi sa državama članicama EU o koordinaciji sistema socijalne sigurnosti, preporuke od prošle godine stoga i dalje važe u pravcu pojačane saradnje sa državama članicama EU na koordinaciji sistema socijalne sigurnosti i pokretanja pripreme za pridruživanje Evropskoj agenciji za rad.