Koji plan ima država ako nastupi nestašica goriva?

Iako se još čeka na zvanične detalje plana poslovanja NIS-a po stupanju na snagu sankcija SAD, ispostavilo se da država ima akt na osnovu koga može da postupa ukoliko nastupi poremećaj na tržištu nafte i goriva.

Reč je o vladinoj „Uredbi o utvrđivanju programa mera u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima, koja sadrži i Krizni plan“, a koja je usvojena još 2019. godine – dakle, godinama pre nego što će se NIS naći pod američkim sankcijama.

Svrha ove Uredbe je propisivanje preciznih procedura i mera koje će biti preduzete tokom krize, kao i da jasno definiše nadležnosti svih učesnika, od državnih organa do naftnih kompanija, piše Nedeljnik.

Aktivacija Kriznog plana zavisi od ispunjenja specifičnih uslova koji predstavljaju ozbiljan poremećaj na tržištu. Ti uslovi obuhvataju situacije poput prekida snabdevanja sirovom naftom zbog međunarodnih političkih ili ekonomskih tenzija, kao i lokalne prekide u transportu izazvane velikim industrijskim nesrećama.

Plan se može pokrenuti i usled naglog skoka potražnje za derivatima, na primer, ako dođe do nestašice prirodnog gasa ili električne energije. Posebna pažnja posvećena je našoj jedinoj rafineriji.

“Neplanirani prekid rada Rafinerije Pančevo predstavlja najozbiljniju pretnju sigurnosti snabdevanja srpskog naftnog tržišta“, navodi se u planu.

Takođe, Uredba je predvidela i prekid protoka nafte kroz naftovode JANAF i Transnafte ili probleme u rečnom saobraćaju na Dunavu usled ekstremnog vodostaja mogu dovesti do aktivacije plana.

Osnovna mera za stabilizaciju tržišta jeste puštanje u promet rezervi nafte i derivata. Plan predviđa upotrebu operativnih rezervi, koje drže same naftne kompanije, i obaveznih rezervi, koje su u vlasništvu države.

Princip raspodele državnih rezervi je precizno definisan, a vodeća ideja je pravičan i jednak odnos prema svim privrednim subjektima koji su plaćali naknadu za formiranje rezervi.

To znači da će svakoj kompaniji biti ponuđen otkup srazmerno njihovom dosadašnjem doprinosu. Za sprovođenje ove procedure zadužena je Uprava za rezerve energenata pri Ministarstvu energetike.

Pored korišćenja rezervi, Akcioni plan može da sadrži i mere za smanjenje potrošnje, koje se uvode postepeno, u zavisnosti od ozbiljnosti krize.

Prvi korak podrazumeva preporuke i javne kampanje koje bi promovisale korišćenje javnog prevoza, deljenje prevoza automobilom, kao i podsticanje rada od kuće i primenu tehnika vožnje koje štede gorivo.

Ukoliko to ne bude dovoljno, sledeći nivo mera može uključiti obavezujuće odluke, poput smanjenja maksimalne dozvoljene brzine na putevima.

U slučaju ozbiljnije krize, moguće je uvesti i ograničenja na samim pumpama, kao što su skraćivanje radnog vremena, zabrana točenja goriva u kanistere, ili određivanje maksimalne količine koja se može kupiti po jednom točenju.

Kao strože mere predviđena su i ograničenja kretanja, poput uvođenja sistema vožnje par-nepar na osnovu brojeva na registarskim tablicama, ili potpune zabrane vožnje određenim danima.

Kao krajnja opcija, plan predviđa i racionalizaciju, odnosno uvođenje sistema sledovanja kojim se strogo kontroliše raspodela goriva. U slučaju primene najstrožih mera, postoji spisak prioritetnih korisnika kojima se mora obezbediti snabdevanje gorivom.

Na spisku su, između ostalih, policija, vatrogasne i službe hitne pomoći, bolnice, energetski subjekti za proizvodnju struje i gasa, telekomunikacione i poštanske usluge, javni prevoz i službe neophodne za vodosnabdevanje.

Odgovornost za snabdevanje tržišta, kako se navodi, i tokom krize ostaje na privrednim društvima koja su za to licencirana. Ona su dužna da obaveštavaju NESO o svim problemima i da preduzimaju sve mere kako bi pronašla alternativne načine snabdevanja.

Planom je predviđeno i sprovođenje intenzivne komunikacije sa javnošću kako bi se pružile tačne informacije i izbeglo panično ponašanje.

Centralnu ulogu u upravljanju krizom ima telo pod nazivom NESO, odnosno Organizacija za nacionalnu strategiju za krizne situacije. Radno telo NESO za krizne situacije u naftnom sektoru 7. oktobra se oglasilo saopštenjem da imamo dovoljno nafte i derivata i da su u prethodnom periodu razrađeni različiti detaljni scenariji za očuvanje stabilnosti snabdevanja i održivo funkcionisanje tržišta nafte i naftnih derivata.

Treba, međutim, naglasiti da, iako su sankcije stupile na snagu, u našoj zemlji još nije proglašena krizna situacija.

Tome, prema Uredbi i kriznom planu, proglašenju krizne situacije treba da prethodi nekoliko koraka, među kojima je prvi da NESO prikuplja podatke i procenjuje ozbiljnost situacije. Ukoliko utvrdi da su potrebne mere, izrađuje poseban akcioni plan koji dostavlja ministru energetike.

Na osnovu predloga ministra, Vlada donosi konačnu odluku o usvajanju akcionog plana i proglašenju krizne situacije.