Koji proizvodi bi mogli da pojeftine u septembru?

Rast cena hrane direktno je uticao na inflaciju u Srbiji, pošto su neki proizvodi poskupeli čak i bez realnog osnova. Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković nedavno je napomenula da su marže u trgovini značajno porasle i da to odmaže centralnoj banci u vraćanju inflacije u granice cilja, i pozvala trgovinske lance da ne iskorišćavaju trenutak, odnosno da vode „odmerenu politiku marži“.

Potrošači koji svakodnevno izdvajaju sve više novca za osnovne namirnice postavljaju pitanje do kada će cene rasti i da li postoji mogućnost da određeni proizvodi pojeftine?

Agroekonomista Milan Prostran kaže da sa sigurnošću može da tvrdi da će biti snižene cene nekih vrsta voća i povrća.

“Sada smo u špicu cena povrća koje se ostavlja za zimnicu. S obzirom na to da pristižu sa otvorenog prostora velike količine, ali i iz plastenika, trebalo bi da pojeftine paprika, paradajz, krastavac. Pre svega bi trebalo da pojeftine jer su cene toliko visoke da ne mogu dalje da idu. Za sada je pristigla velika količina robe i ukoliko je ne pokvare kiše ili neke vremenske neogode cene bi trebalo da idu dole”, ističe Prostran u razgovoru za Biznis.rs.

On dodaje da je drugi razlog spuštanja cena kupovna moć stanovništva koje će biti više usmereno ka nabavci ogreva, kao i opremanju đaka za novu školsku godinu.

“Što se tiče prehrambene, prerađivačke industrije i trgovaca, oni imaju više prostora da se “igraju” cenama i da koriguju marže. Ja verujem da su oni sve ovo vreme inflacije ostvarivali značajan profit, pre svega na račun niskih cena u primarnoj proizvodnji”, ocenjuje Milan Prostran.

Cena šljiva po kilogramu je 30 dinara, dok se u trgovačkim lancima prodaje za 120 dinara. Samo na ovom primeru može se videti koliko deo cene proizvoda ide trgovcima.

“Oni, dakle, otkupljuju po ceni od 30 dinara, a prodaju za 120. Trgovci nose i određeni rizik, jer moraju neku robu da drže u hladnjačama, ali generalno i kod prerađivačke industrije i kod trgovačkih lanaca ima prostora da se kroz niže marže proizvod učini cenovno prihvatljivijim za potrošače”, kaže naš sagovornik.

U analizi koju je Narodna banka Srbije napravila na osnovu javno dostupnih finansijskih izveštaja pet značajnih maloprodajnih lanaca u protekle tri godine navedeno je da su trgovinske marže te grupe bile nominalno veće u 2022. godini u odnosu na 2019. za 36,6 odsto, a da je stopa trgovinskih marži u istom periodu porasla za dva procentna poena.

“Narodna banka bi možda morala još detaljnije da izvrši analize uticaja marži na inflaciju. U mojim razgovorima sa guvernerkom rekao sam da je ovo vreme velikih turbuletnih dešavanja, za koje nema uvek rešenja ni u teoriji. Mi jesmo u sferi tržišne ekonomije, ali na neki način se ipak apeluje na segmente privrede da pomognu da se taj inflatorni udar obuzda preko smanjenja marži. Tim pitanjem se bave i ekonomije većine zemalja, muče se i Nemačka, Sjedinjene Amričke Države. Taj cenovni problem prisutan je svuda”, zaključuje agroekonomista Milan Prostran.

Kada je reč o svinjskom mesu, agroanalitičar Branislav Gulan kaže da će verovatno doći do značajnog povećanja cene, ali da bi trebalo voditi računa o potrebama primarnih proizvođača. On ističe da cena svinjskog mesa ne sme da bude previsoka i da se pri formiranju tržišnih cena mora uzeti u obzir kupovna moć stanovnika.

“Kupovaće se se druge vrste mesa, pre svega piletina, jer je pad potrošnje svinjskog, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja”, smatra Gulan.

Trenutno kilogram svinjskog mesa u Srbiji može da se kupi po ceni od 650 do 800 dinara.