Koji radnici će od Nove godine imati pravo na naknadu za prevoz?

Od 1. januara 2025. godine Beograd će postati prvi grad u Srbiji koji uvodi besplatan javni prevoz za sve građane. Ova odluka, doneta od strane Skupštine grada Beograda, izazvala je brojna pitanja o pravima zaposlenih na naknadu troškova prevoza i obavezama poslodavaca.

Dok se ova promena može smatrati značajnim olakšanjem za građane prestonice, ona istovremeno otvara pravne i poreske dileme koje će uticati na radne odnose u Beogradu i širom Srbije.

Prema Zakonu o radu, svaki zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla, osim ako poslodavac obezbedi sopstveni prevoz. Naknada je u visini cene mesečne karte za javni saobraćaj ili stvarnih troškova prevoza, pod uslovom da je dokumentovana.

Međutim, sa uvođenjem besplatnog prevoza u Beogradu zaposleni koji koriste javni saobraćaj neće imati pravo na naknadu za prevoz, jer nema dokumentovanih troškova.

“Pored toga, prema Zakonu o porezu na dohodak građana, ovakve naknade su oslobođene poreza do iznosa od 5.398 dinara mesečno. Zaposleni koji ne koriste javni prevoz već privatna prevozna sredstva, kao što su sopstveni automobil, taksi ili kombi prevoz, mogu ostvariti pravo na naknadu uz odgovarajuću dokumentaciju, poput izjave o korišćenju određenog prevoznog sredstva”, navodi predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije Snežana Mitrović.

Besplatan javni prevoz u Beogradu ne menja pravo zaposlenih da traže naknadu troškova ukoliko koriste alternativna prevozna sredstva. Međutim, zaposleni koji koriste isključivo javni prevoz neće imati pravo na ovu naknadu, jer neće postojati dokumentovani troškovi.

Naša sagovornica ističe da ovo poslodavce u Beogradu stavlja u specifičan položaj.

“Od njih se i dalje očekuje da definišu pravila o naknadama za prevoz u svojim opštim aktima, ali samo za zaposlene koji ne koriste javni prevoz. To može uključivati zaposlene koji koriste sopstveni automobil ili druge vidove privatnog prevoza. Za zaposlene u drugim gradovima Srbije, gde javni prevoz nije besplatan, situacija ostaje nepromenjena. Poslodavci su i dalje u obavezi da isplaćuju naknade za prevoz u visini cene mesečne karte za javni prevoz ili drugih dokumentovanih troškova”, smatra Mitrović.

Ova razlika dovodi do potencijalne diskriminacije između zaposlenih u Beogradu i onih u drugim gradovima.

“Za poslodavce u Beogradu odluka o besplatnom javnom prevozu može doneti finansijske uštede, jer neće morati da isplaćuju naknade zaposlenima koji koriste javni prevoz. S druge strane, poslodavci u drugim gradovima će i dalje snositi trošak naknada za prevoz svojih zaposlenih, što ih stavlja u nepovoljan položaj”, kaže naša sagovornica.

Odluka Beograda o besplatnom javnom prevozu otvara širu debatu o tome da li bi i drugi gradovi i opštine u Srbiji trebalo da slede isti primer. Takva praksa bi ne samo olakšala svakodnevni život građanima, već i ujednačila uslove za poslodavce i zaposlene u celoj zemlji.

„Međutim, pitanje prava na naknadu za prevoz ostaje posebno značajno za zaposlene sa nižim primanjima, za koje čak i minimalni troškovi prevoza mogu predstavljati značajan finansijski teret“, zaključuje predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije Snežana Mitrović.