Koliko će porasti BDP Srbije u 2023. godini?

Međunarodni monetarni fond (MMF) računa da će BDP Srbije ove godine porasti 2,3 odsto, Narodna banka Srbije očekuje rast u rasponu od dva do tri procenta, Vlada Srbije nada se rastu od 2,5 odsto, a za sada najoptimističnija je projekcija Evropske banke za obnovu i razvoj – doduše iz septembra prošle godine – koja kaže da će BDP naše zemlje u ovoj godini porasti za 3,3 odsto.

Urednik „Kvartalnog monitora“ i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je ranije za Biznis.rs da u 2023. očekuje rast BDP od dva odsto.

Na kojim podacima i trendovima se zasnivaju ove prognoze rasta?

„Realni rast BDP-a Srbije projektujemo na 2,5 odsto za 2022. godinu i 2,3 odsto za 2023. godinu, uz ogradu da rizici za te projekcije predstavljaju uticaj suše na poljoprivredni sektor, rast cena energenata, kao i niži rast projektovan kod evropskih trgovinskih partnera Srbije“, stoji u izveštaju članova misije MMF-a, koji su sa Vladom Srbije pregovarali o sklapanju aktuelnog stand-by aranžmana.

„Gledajući unapred, očekuje se skroman oporavak rasta BDP na tri odsto u 2024. godini i povratak na rast od četiri odsto na srednji rok“, prognozira MMF. U analizi prošlogodišnjih dešavanja ukazuju da je ekonomski rast u Srbiji bio snažan, i da je premašio četiri procenta u prvoj polovini 2022. godine.

„Ipak, očekujemo usporavanje u drugoj polovini godine, uglavnom zbog slabije tražnje trgovinskih partnera EU zajedno sa višim cenama roba, posebno energije, poremećaja u lancima snabdevanja i teške letnje suše. I za 2022. i 2023. projektujemo realno usporavanje rasta BDP na dva do tri procenta zbog nepovoljnog međunarodnog okruženja i tekuće višedimenzionalne krize, dok nakon 2023. očekujemo da će se rast ubrzati do pretkriznog nivoa, kako budu slabili efekti sukoba u Ukrajini na spoljnu tražnju i kako budu realizovani planirani infrastrukturni projekti“, stoji u izveštaju misije MMF.

Kada je reč o Vladi Srbije i budžetu za 2023. godinu, računa se na rast BDP od 2,5 odsto u ovoj godini. Ministar finansija Siniša Mali objavio je na svom Facebook profilu da je kumulativan rast bruto društvenog proizvoda Srbije od 2019. do 2022. godine iznosio 13,7 odsto, i to nazvao „jednim od najboljih rezultata u Evropi“.

Zvanični podaci o rastu BDP-a Srbije u 2022. godini još nisu na raspolaganju, ali je zato dva dana uoči Nove godine Republički zavod za statistiku (RZS) objavio saopštenje pod nazivom „Ekonomska kretanja u Republici Srbiji, 2022. godina“, u kome je data procena rasta BDP.

„Procenjeno je da je ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji u 2022. godini, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), zabeležila rast od 2,3 odsto u odnosu na 2021. godinu“, objavio je RZS, uz podatak da je BDP u odnosu na 2015. godinu realno uvećan za 25,4 odsto.

Narodna banka Srbije (NBS) je u novembru korigovala svoju projekciju rasta BDP za 2022. i 2023. godinu tako što je navela da očekuje da će se u obe godine rast kretati u rasponu od dva do tri odsto.

„Usled očekivanja da će tokom 2023. godine ekonomska aktivnost u zoni evra, kao i u drugim zemljama koje su naši važni trgovinski partneri, biti znatno slabija od očekivane, ali i usled manjeg efekta prenetih tendencija iz ove godine (tzv. carry over efekat), za 2023. godinu snizili smo projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije, takođe na raspon dva do tri odsto“, rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković na predstavljanju novembraskog Izveštaja o inflaciji.

„Pod pretpostavkom značajnog smanjenja geopolitičkih tenzija i oporavka eksterne tražnje, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. očekujemo ubrzanje privrednog rasta, prvo na oko 3,5 odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje u srednjem roku“, navela je tada Tabaković.

Domaći ekonomisti okupljeni oko „Kvartalnog monitora“ očekuju da će rast BDP Srbije u 2023. godini iznositi oko dva odsto.

„Srbija je još u trećem kvartalu ove godine ostvarila negativnu stopu rasta u odnosu na prethodni kvartal, i to kada se isključi uticaj sezone. Ukoliko se to ponovi i u četvrtom tromesečju naša zemlja bi formalno bila u ‘plitkoj’ recesiji, poput one koja se očekuje u mnogim evropskim zemljama“, rekao je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik „Kvartalnog monitora“ Milojko Arsić.

Obrazlažući prognozu rasta, Arsić je rekao će naša zemlja u novu godinu ući sa minimalnom ili negativnom stopom rasta, dok će se u isto vreme nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike u Srbiji i u Evropi, pa se očekuje da visoke kamatne stope obore investicije i potrošnju.

„Takođe, u prvoj polovini godine i dalje se računa sa visokom inflacijom, a tu je i rizik od rasta cena energenata i njihove nestašice“, dodao je Arsić.

Od svih pomenutih prognoza najoptimističnija po Srbiju je prognoza rasta EBRD – ali zato što nije „apdejtovana“ od oktobra 2022. godine.

„Očekuje se da će privreda Srbije nastaviti da raste sporijim tempom od oko 3,3 odsto u 2022. i 2023. godini. Srbija nije imuna na indirektne efekte rata na Ukrajinu. To uključuje očekivano usporavanje izvoznih tržišta evrozone, što bi uticalo na veliki proizvodni sektor Srbije, kao i efekat rasta cena hrane i energije na svetskim tržištima, što će opterećivati budžete domaćinstava, komunalnih preduzeća i države. Nastavak značajnih javnih investicija dobar je za ekonomske izglede Srbije, ali će dugotrajna energetska kriza značiti i odlivanje novca iz budžeta“, upozorila je EBRD prošle jeseni.