Koliko košta i šta pokriva putno zdravstveno osiguranje?

Sezona letnjih godišnjih odmora uveliko je počela i većina putnika koja putuje van granica naše zemlje odlučuje se za putno zdravstveno osiguranje koje pokriva troškove iznenadnih i hitnih lekarskih intrvencija zbog bolesti ili nesrećnog slučaja, bolničkog ili vanbolničkog lečenja u inostranstvu i eventualnog transporta bolesnika, a sve do ugovorene sume osiguranja.

Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije (UOS), polisa putnog zdravstvenog osiguranja je najprodavanija polisa na srpskom tržištu, koja nije obavezna. Oko 75-80 odsto građana Srbije napušta našu zemlju, zbog odmora ili poslovnog puta, sa ovom polisom, svesni rizika odnosno nepredviđenih situacija koje im mogu pokvariti put.

Sa druge strane, svaki peti građanin odlazi na odmor sa idejom „neće mi se ništa dogoditi“ iako im put mogu pokvariti i svakodnevni problemi koji ih mogu zadesiti i u Srbji.

“Za četvoročlanu porodicu, za desetak dana puta, za putno zdravstveno osiguranje treba izdvojiti od 40-45 evra, a svaki član porodice pokriven je sumom od 30 do 40 hiljada evra za eventualno bolničko i vanbolničko lečenje, u zavisnosti od odabranog paketa. Polisa može da bude i jeftinija, ukoliko je online kupite”, navode za Biznis.rs u Udruženju osiguravača Srbije.

Kako objašnjavaju, polisa pokriva sve neplanirane i nepredviđene zdravstvene probleme koji putnike mogu zadesiti tokom odmora – od zubobolje, uganuća zgloba, sunčanice, pa do ozbiljnih zdravstvenih problema, koji zahtevaju intervenciju ili transport bolesnika do mesta boravka.

“U zavisnosti od paketa koji korisnik odabere, iznos koji može da koristi za bolničko ili vanbolničko lečenje, kupovinu lekova i drugih medicinskih preparata, generalno za zdravstvenu i uslugu stručnog medicinskog osoblja, je 30-40 hiljada evra u zavisnosti od toga da li osiguranik (kupac polise) želi da bude i dodatno zaštićen od korona virusa, na primer”, navode u u ovom udruženju.

Prilikom odabira paketa, osiguravajuća društva nude uglavnom i VIP paket kojim se na primer obezbeđuje i čuvanje dece ili njihov prevoz do mesta boravka ukoliko su oba roditelja na bolničkom lečenju ili veći iznos pokrića za pojedine stavke.

“Savet građanima je da kažu agentu i da će se primera radi baviti ekstremnim sportom ili građevinskim radovima – polisa za njih će biti neznatno skuplja, ali će im obezbediti zdravstvenu zaštitu i u slučaju takvih povreda”, kažu u UOS-u i dodaju da je obavezno navesti ukoliko neko boluje od hronične bolesti, kako bi i ta napomena postala sastavni deo polise.

“Napominjemo da osiguravajuće društvo ima pravo da ne isplati štetu ukoliko se bavite ekstremnim sportom ili ste hronični bolesnik, a to niste rekli prilikom kupovine polise, kao i ukoliko je povreda posledica dejstva alkohola ili droga. Takođe, ukoliko nemate profesionalnu licencu, ne možete se baviti trenerskim poslom tokom putovanja odnosno osiguravač ima pravo da ne isplati štetu, ukoliko je povreda posledica toga”.

Kada do nepredviđene situacije dođe i ukoliko se ukaže potreba za zdravstvenom uslugom savet građanima je da prvo kontaktiraju svog osiguravača kako bi ih oni uputili u zdravstvenu ustanovu sa kojom imaju ugovor o saradnji.

“Tako se dobija najbrža i najkvalitetnija zaštita i izbegava situacija u kojoj vi morate da platite, a kasnije da refundirate novac. Napominjemo i da se polisa putnog zdravstvenog osiguranja kupuje dok ste u Srbiji, makar 10 minuta pre napuštanja granice države, ako je kupujete preko aplikacije, i da ne može da se kupi van granica Srbije”, ističu u UOS-u.

Bez dodatnih troškova za putno osiguranje u više od 20 zemalja

Osigurana lica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) za vreme privatnog boravka u inostranstvu – turističkog boravka, školovanja ili službenog puta do 30 dana u kontinuitetu, imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje osiguranih lica.

“Da bi osigurana lica ostvarila pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu neophodno je da, pre polaska na put, od svog izabranog lekara pribave nalaz o zdravstvenom stanju, iz kog se jasno zaključuje da lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući i druge zdravstvene usluge”, navodi se na sajtu RFZO.

Potrebnu dokumentaciju (nalaz i mišljenje izabranog lekara, važeću karticu zdravstvenog osiguranja, a za đake i studente koji se školuju u inostranstvu i potvrdu o upisanom semestru/školskoj godini) osigurano lice podnosi matičnoj filijali RFZO.

Ukoliko Lekarska komisija donese pozitivnu ocenu za korišćenje hitne zdravstvene zaštite u inostranstvu, stručna služba filijale izdaće:

• utvrđeni međudržavni obrazac za države sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o socijalnom osiguranju u oblasti zdravstvenog osiguranja (Austrija, Belgija, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Slovačka, Bugarska, Francuska, Holandija, Italija, Hrvatska, Luksemburg, Crna Gora, Mađarska, Češka, Severna Makedonija, Slovenija, Nemačka, Turska i Tunis)

• potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu – obrazac OZ-12 za određene države sa kojima Republika Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju (Danska, Kvebek, Norveška, Švajcarska i Švedska), kao i za sve države sa kojima Republika Srbija nema zaključen sporazum o socijalnom osiguranju u oblasti zdravstvenog osiguranja.

U slučaju potrebe za korišćenjem hitne zdravstvene zaštite tokom boravka u Poljskoj i Velikoj Britaniji, dovoljan je dokument o posedovanju zdravstvenog osiguranja u Srbiji i putna isprava. U državi sa kojom je nije zaključen ugovor, kao i u Danskoj, Kvebeku, Norveškoj, Švajcarskoj i Švedskoj osigurano lice samo plaća nastale troškove, a po povratku u zemlju može podneti zahtev za naknadu troškova organizacionoj jedinici RFZO (direkcija, filijale, ispostave).

Procedura izdavanja utvrđenog međudržavnog obrasca i obrasca OZ-12 je besplatna, a izdavanje vrši matična filijala RFZO (koja je izdala karticu zdravstvenog osiguranja).

Utvrđeni međudržavni obrazac/obrazac OZ-12 izdaje se najduže za period do 90 dana od dana izdavanja ili za period trajanja semestra/školske godine, a izdavanje se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.