Koliko novca ima država: Budžet u deficitu, a na računu kod Narodne banke 900 milijardi dinara

Tokom decembra je u republičkom budžetu ostvaren deficit od 141,1 milijarde dinara, dok smo 2024. godinu završili sa ukupnim deficitom od 212 milijardi dinara, kažu podaci Ministarstva finansija.

U isto vreme, a prema podacima Narodne banke Srbije, država je na kraju decembra na računu kod centralne banke imala dinarske i devizne depozite u vrednosti od 900 milijardi dinara ili oko 7,7 milijardi evra. Pritom, država je u januaru prikupila i 111 milijardi dinara preko dinarske obveznice.

Zašto se država opet zadužila, kada je u depozitima kod Narodne banke Srbije (NBS) na kraju decembra imala 265 milijardi u dinarima i još 635 milijardi dinara u deviznim i devizno indeksiranim depozitima?

Naša država svakako drži dosta novca kod NBS, a odgovorom na pitanje zašto to čini pozabavili smo se krajem septembra kada se ministar Siniša Mali pohvalio da država „na računu“ ima šest milijardi evra.

Poslednjeg dana septembra, prema podacima NBS, ukupni depoziti države bili su i vredniji od te sume – iznosili su čak 1.073 milijarde dinara ili nešto više od devet milijardi evra, da bi u oktobru pali na 989 milijardi, odnosno na 900 milijardi dinara na kraju decembra.

Poređenja radi, konsolidovani javni rashodi od januara do novembra 2024. godine iznosili su ukupno 3.582 miijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija u poslednjem biltenu, pa bi se moglo zaključiti da smo septembarskim depozitima mogli da pokrijemo polovinu troškova države u prošloj godini.

Računica, naravno, nije tako jednostavna niti tek tako treba sabirati „babe i žabe“, ali je i dalje pitanje zašto taj novac stoji na računu kod NBS umesto da se makar delimično koristi. Pri tome, uprkos činjenici da smo u decembru u depozitima imali 900 milijardi dinara, država je emitovala 10,5 godišnju dinarsku obveznicu u januaru i tako prikupila 111,3 milijarde dinara, po izvršnoj stopi od 5,25 odsto.

Podsetimo da je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić u septembru na naše pitanje – koji bi mogao da bude razlog držanja visokih depozita države – odgovorio da oni imaju svoju svrhu, ali da je i dalje nejasna ekonomska logika iza takvog pristupa države, uz istovremeno zaduživanje.

„Iz depozita države se mogu plaćati budžetske obaveze, uključujući i kredite. Takođe, na njihovo formiranje mogu uticati i neekonomski faktori – recimo, ako odnosi sa nekim poveriocima postanu ‘turbulentni’ može da se iskoristi novac iz depozita umesto da se država urgentno zadužuje“, objasnio je tada Arsić.

Država najviše troši na penzije i plate

Podaci NBS pokazuju da smo u 2024. godinu ušli sa 802 milijarde dinara na računu, koliko su iznosili ukupni depoziti države na kraju decembra 2023. godine. Najniži su bili u aprilu – 775 milijardi dinara, da bi od maja do juna porasli za čak 245 milijardi dinara, sa 808,5 na 1.053 milijarde dinara.

U junu prošle godine Srbija je preko ESG obveznice prikupila 1,5 milijardi dolara, a ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će na kraju tog meseca na računu države biti 5,4 milijarde evra, kao i da će taj novac između ostalog biti iskorišćen i za nastavak izgradnje pruge Beograd-Budimpešta i beogradskog metroa.

Tako je i bilo – na kraju juna depoziti države u deviznom znaku iznosili su 630 milijardi dinara ili 5,4 milijarde evra, ali imali smo i 422 milijarde dinarskih depozita. Ukupni depoziti države u junu iznosili su 1.053 milijarde dinara.

Do kraja decembra dinarski depoziti su u odnosu na jun smanjeni za 157 milijardi dinara, na 265 milijardi dinara, dok su devizni povećani za pet milijardi na 635 milijardi dinara.

Na šta smo potrošili deo depozita? Pogled na strukturu javnih rashoda može da ukaže na udeo različitih troškova u državnom „novčaniku“.

Najviše novca trošimo na penzije, koje su u periodu od januara do novembra 2024. dostigle udeo od 23,8 odsto u ukupnim javnim rashodima. Prate ih rashodi za plate u visini od 22,9 odsto, dok je na trećem mestu kupovina roba i usluga. Kapitalni izdaci su četvrti po veličini izdatak sa udelom od 14,6 odsto u ukupnim javnim rashodima.

Podsetimo da je Biznis.rs pisao i o tome da su troškovi za kamate domaćim i stranim kreditorima, sa kamatama na aktivirane garancije i troškove zaduživanja, porasli za 60 milijardi dinara ili 500 miliona evra od 2022. godine.

Rashodi za otplatu kamata učestvuju sa 4,7 odsto u ukupnim javnim rashodima u periodu od januara do novembra 2024. godine.