Koliko povećanje plata sleduje prosvetnim i zdravstvenim radnicima?

Zaposleni u javnom sektoru od 1. januara mogu da računaju na uvećane plate za 12,5 odsto. Naravno, više novca na račun stiže im u februaru kada se isplaćuje januarska plata.

Lekarima u domovima zdravlja osnovna plata biće povećana za oko 12.500 dinara, dok će specijalistima i subspecijalistima biti veća za 14.000-15.000 dinara, kažu predstavnici sindikata. Kada je reč o prosvetnim radnicima, prema njihovoj računici povećanje će biti oko 8.500 dinara.

Računica se odnosi na osnovne, početne plate lekara i prosvetnih radnika. Za svaku godinu radnog staža plata im se povećava za 0,4 odsto, a zaposlenima u zdravstvu na osnovnu platu sleduje i prekovremeni rad, dežurstva vikendom i praznicima, noćni rad, piše Euronews Srbija.

Predsednik Novog sindikata zdravstva Živorad Mrkić kaže da su osnovne plate lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sada oko 100.000 dinara, a da će im januarske zarade biti veće za oko 12.500 dinara. Napominje da je reč o osnovnoj zaradi bez prekovremenog rada, noćnog rada, dežurstva vikendom, praznicima, pripravnosti. Takođe, na minuli rad svaki zdravstveni radnik dobija 0,4 odsto plate po godini.

„Doktor medicine, stomatologije i magistar farmacije koji rade u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sada imaju oko 100.000 dinara početnu platu. Lekari specijalisti i subspecijalisti imaju platu od 110.000 do 120.000 dinara u ovom momentu. Medicinske sestre i zdravstveni tehničari u bolnicama imaju početnu platu od oko 60.000 dinara. Oni koji rade u domovima zdravlja imaju nižu od 53-55.000 dinara“, naveo je Mrkić.

Dodaje da sa novim povećanjem lekari u domovima zdravlja mogu računati na oko 12.500 dinara veće zarade, dok će specijalistima i subspecijalistima biti veća za 14.000-15.000 dinara. Kako kaže, medicinske sestre u bolnicama dobiće nešto više od 7.000 dinara u proseku, a sestre u domu zdravlja od 6.000 do 6.5000 dinara.

Zbog toga što lekari u domovima zdravlja nemaju noćna dežurstva, rad vikendom, oni u principu mogu računati samo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad. Za zdravstvene radnike koji rade u bolnicama i kliničkim centrima, osim minulog rada, tu su i prekovremeni rad, noćni rad, rad vikendom, praznicima.

„Često se desi da sestra sa srednojom školom, koja radi po smenama, ima veću platu od svoje glavne sestre sa visokom strukovnom školom koja radi od ponedeljka do petka. Smenski rad, noćni rad, rad nedeljom, državnim praznicima, sve to povećava zaradu. Međutim, i ovo povećanje od 12,5 odsto sve je to inflacija već pojela“, kaže Mrkić.

Ukazao je na loš položaj nemedicinskih radnika- spremačica, domara, koji imaju manje plate od minimalca, ali im država „dotira“ do minimalne zarate. Kroz povećanje minimalca i oni će imati povećanje zarade, ali je to sve još uvek malo.

Mrkić kaže da veliki problem predstavlja i odlazak zdravstvenih radnika u inostranstvo, pre svega u Nemačku. On je naveo da se njihov sindikat godinama zalaže da se uvede „rumunski scenario“ kako bi se spečio odlazak zdravstvenih radnika u inostranstvo.

Mrkić podseća da se ulaskom u Evropsku uniju Bugarska suočila sa naglim odlivom zdravstvenog kadra, bukvalno su morali da zatvaraju bolnice ili pojedina odeljenja. Kako bi izbegli scenario Rumunija je rešila da lekarima poveća plate 150 odsto, a sestrama 100 odsto. Trpeli su pritiske od MMF-a da se od toga odustane, ali nisu podlegli pritisku.

„Rumuni su ostali dosledni, shvatili su da neće imati ko da ih leči. Odredili su da to povećanje plate bude u roku od 2,5 do tri godine. Sada je u Rumuniji plate medicinske sestre između 1.200 do 1.500 evra, lekara od 2.700 do 3.500 evra. Lekara specijalista su oko 4.000 do 4.200 evra, a subspecijalista više od 5.000 evra. Iz Rumunije niko više iz javnog zdravstvenog sistema ne ide u Nemačku“, naveo je Mrkić.

Brajković: Prosvetni radnici i dalje ispod proseka

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković navodi da je trenutna početna plata zaposlenih u prosveti oko 68.000 dinara (pun fond časova), a da sa novim povećanjem mogu računati na veći iznos za oko 8.500 dinara.

Do sada smo bili ispod proseka 10 odsto, sada kada idu povećanja 12,5 odsto za sve zaposlene u javnom sektoru bićemo još više ispod proseka. Računica kaže da će prosvetni radnici primati 12 odsto niže plate od prosečnih u Srbiji“, rekao je Brajković za Euronews Srbija.

Pojašnjava da na minuli rad svaki prosvetni radnik dobija 0,4 odsto povećanje godišnje, što je za 40 godina radnog staža veća plata za 16 odsto u odnosu na početnika. Na starešinstvo prosvetni radnici dobijaju 4 odsto na platu. U sklopu mera za suzbijanje nasilja u školama predviđeno je i da se poveća dodatak na starešinstvo sa četir odsto na sedam odsto.

Predstavnici sindikata skeptični su da će ovo biti sprovedeno u delo jer je to veći izdatak za budžet Srbije. Brajković kaže da svako povećanje plate u prosveti državu košta 960 miliona godišnje.

„Obrazovanje je stalno bilo ispod prosečne plate, a u obrazovanju je najviše zaposlenih sa završenim fakultetima. Da bi nama povećali platu da budemo bar do proseka državi treba 7-8 milijardi dinara godišnje. Čim to čuju odustaju od toga“, naveo je Brajković.

Prvo uvećanje zarada prosvetni radnici dobiće u februaru, tada stiže januarska plata. Plate prosvetnim radnicima isplaćuju se iz dva dela – početkom meseca i posle 20. u mesecu.