Koliko se može zaraditi gajenjem biljaka za proizvodnju napitaka?

Gajenje biljaka za pripremanje napitaka obuhvata proizvodnju različitih biljnih kultura koje se koriste za čajeve, kafu, sokove i druge napitke. Ova delatnost spaja poljoprivredu, prehrambenu industriju i farmaceutsku praksu, jer mnoge biljke imaju lekovita svojstva.

Biljke koje se uzgajaju za pripremu napitaka mogu se podeliti u nekoliko glavnih kategorija – čajne, poput hibiskusa, nane, kamilice, matičnjaka, koprive, šipka, zatim grupa biljaka za kafu i zamene kao što su cikorija i ječam. U kategoriju proizvoda u ovoj delatnosti su i borovnica, aronija, malina, zova, nar, koje se koriste za pravljenje voćnih napitaka.

Začinske i aromatične biljke koje se upotrebljavaju za pravljenje melema i ulja su i lavanda, ruzmarin, bosiljak, đumbir, cimet, anis, ginseng, ehinacea, valerijana, kantarion.

Iako u delatnosti gajenja biljaka za pripremanje napitaka nema mnogo registrovanih firmi – ukupno 21, podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da su njihovi ukupni prihodi u 2023. godini iznosili 57,5 miliona dinara (57.479.000).

Najuspešnija firma na osnovu dobiti u istoj godini bila je Brđanski melem d.o.o. sa zarađenih 1.260.000 dinara. Ovo beogradsko preduzeće više od deset godina izrađuje meleme za razne namene. Najtraženiji proizvodi su melemi protiv reume, akni i bubuljica, proširenih vena, hemoroida. Sve što pravi preduzeće Brđanski melem je sto odsto prirodno, na bazi eteričnih ulja i lekovitih biljaka.

Poslovanje ove firme je stabilno godinama unazad. U 2021. ostvarena je dobit od 2.698.000 dinara, dok je u 2022. taj rezultat iznosio 4.443.000 dinara.

Druga po uspešnosti je samostalna zanatsko-trgovinska radnja Menta miks preduzetnika Mileta Stojkovića. Stojković kaže da proizvodnja ide dobro, da proizvoda ima, ali da je kupaca nešto manje.

“U ovom poslu kriterijumi su postali stroži, proizvodi moraju da zadovolje standarde, da roba bude čista, da nema nikakvih dodataka. Mi sve to ispunjavamo, pa se nadam da će druga polovina godine biti bolja”, objašnjava Mile Stojković i dodaje da se oni bave proizvodnjom, otkupom i preradom bilja.

Ističe da je kvalitet njihove robe dobar. Nude proizvode od kamilice, peršuna-lišćara, origana (za pice), matičnjaka, vranilove trave koja je, kako kaže, „odlična za nervni sistem“, i bosiljka.

“Moram da kažem i da je teško doći do radnika. Mlade ne zanima ovaj posao. Mi radimo samo za naše tržište, za strana su procedure komplikovanije, a mislim da nam se i ne bi isplatilo kada se sve sabere i oduzme”, ističe Stojković.

Dobit ovog samostalnog preduzetnika je takva da je došao do drugog mesta liste najuspešnijih koju je napravila bonitetna kuća CompanyWall. Rezultat je u 2023. godini bio 375.000 dinara, godinu ranije – 290.000 dinara, a u 2021. dobit je bila 183.000 dinara.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti gajenja biljaka za proizvodnju napitaka u 2023. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
BRĐANSKI MELEM DOO	15.208.000	1.260.000
SAMOSTALNA ZANATSKO TRGOVINSKA RADNJA MENTA MIKS STOJKOVIĆ MILE PREDUZETNIK, BAVANIŠTE	16.421.000	375.000,00
MENTA-HEM	9.533.000	270.000,00
GALAX LPA DOO	3.468.000	-373.000,00
EKO MELEM DOO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)	362.000,00	-418.000,00
*svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima

Na trećem mestu po uspešnosti u poslovanju u okviru delatnosti gajenja biljaka za pravljenje napitaka nalazi se još jedna firma iz Bavaništa, pod nazivom Meta-hem. Ukupna dobit ovog preduzeća iznosila je 270.000 dinara u 2023. godini, dok su rezultati u prethodnim bili nešto bolji – u 2021. dobit je bila 305.000 dinara, a u 2022. iznosila je 332.000 dinara.

Poljoprivrednik koji se bavi uzgojem lekovitog bilja Stevan Radojičić u razgovoru za Biznis.rs kaže da ova delatnost može biti profitabilna, ali da se moraju pratiti instrukcije stručnjaka.

“Prvo, morate pametno da birate seme ili sadnice. Nije svaka biljka za svaku zemlju i klimu, pa se od početka mora voditi računa šta će najbolje da uspe. Onda dolazi setva ili sadnja – zavisi kakva je biljka, neke se odmah seju, a neke prvo idu u rasadnike pa tek kasnije u zemlju”, objašnjava naš sagovornik.

On savetuje da kad biljka krene da raste mora da se održava kako treba – zalivanje, zaštita od raznih napasti, prihranjivanje i, gde treba – orezivanje da bolje napreduje.

“Kada dođe vreme, berete – ručno ili mašinski, opet zavisi od biljke i šta planirate s njom. Posle berbe ide sušenje, bilo prirodnim putem, bilo u sušarama, zavisi od mogućnosti i vrste proizvoda. Ali, nije gotovo dok se ne preradi i upakuje. Tu dolazi mlevenje, fermentacija kod nekih biljaka (kao što je slučaj sa crnim čajem), izvlačenje korisnih sastojaka i na kraju pakovanje – da bude spremno za prodaju”, navodi Radojičić.

Kada je reč o novcu, on ocenjuje da to može biti unosan posao, jer sve više ljudi traži prirodne i organske proizvode.

“Naravno, treba računati na troškove kao što su zemlja, seme, radnici, oprema… ali ako se radi pametno i kvalitetno cena na tržištu može da bude dobra, naročito ako se ispoštuju ekološki standardi. Što se prodaje tiče, ima raznih načina. Može direktno ili kroz specijalizovane prodavnice, a ako se sve lepo organizuje, može i izvoz”, zaključuje Radojičić.