Koliko smo daleko od uvođenja poreza na ekstraprofit?

Zemlje članice Evropske unije (EU) postigle su u septembru prošle godine dogovor da uvedu vanredni namet na takozvane „ekstraprofite“ energetskih kompanija. Reč je o neočekivano visokoj poslovnoj dobiti, odnosno profitima koje su ove firme ostvarile zahvaljujući naglom rastu cena energenata posle izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, a ne zbog svojih izuzetnih poslovnih poteza.

Ubrzo potom predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi jedna od mera i u našoj zemlji mogla biti uvođenje takse na ekstraprofit za kompanije koje trguju energijom. Konkretno, on je naveo da se razmišlja o uvođenju dodatnog poreza za firme koje su u prethodnih godinu dana zarađivale na obnovljivim izvorima energije (OIE). I dalje nije zvanično poznato na koje kompanije se tačno odnosi ova najava.

„Porez na ekstraprofit, o kome se dosta priča ovih meseci, prvenstveno je vezan za zemlje EU i njihovu energetsku politiku. Veliki rast cena gasa usled prestanka snabdevanja ovim energentom iz Rusije, njegovo korišćenje za proizvodnju struje i postojanje ‘gasne formule’ za cenu električne energije, doveli su do velikog rasta cena energije u brojnim državama EU, a bez rasta troškova proizvodnje za većinu proizvođača, onih koji prave struju iz drugih izvora. Njihova profitabilnost je otišla ‘u nebo’, i to je razlog za razmišljanje o uvođenju poreza na ekstraprofit, jer u istom trenutku države imaju izdašne programe za pomoć stanovništvu i delovima privrede usled tog rasta cena energenata“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs ekonomista Mihailo Gajić.

Tim novim prihodima bi se, kako kaže, barem malo finansirali ovi programi. Pritom je povećanje poreza za ovakve firme postalo jako popularno, jer se one posmatraju kao krivci za poskupljenje energenata.

Prema rečima našeg sagovornika, u zemljama u okruženju je neka vrsta poreza na ekstraprofit za sada uvedena u Rumuniji, Mađarskoj, Grčkoj, Sloveniji i Hrvatskoj.

„Detalji među zemljama se razlikuju, iako je suština ista – dodatnom stopom od uglavnom 33 odsto oporezovati razliku u nivou profita ostvarenog 2022. godine i prethodnih godina. Porez je uveden tek u drugoj polovini prošle godine, pa tek čekamo da vidimo kakva će biti realizacija, odnosno koliko će se novca sakupiti i da li će biti dugoročnih negativnih efekata u vidu sniženih investicija energetskih kompanija u narednim godinama“, obrazložio je Gajić.

On smatra da je porez na ekstraprofit u EU uveden baš sa namerom da se pogode samo energetske kompanije. Dodao je da se u Hrvatskoj ova pravila odnose na sva preduzeća, ali je činjenica da je reč o malom broju kompanija i da gotovo sve potiču iz energetskog sektora.

Prema informacijama kojima raspolažu poreski savetnici iz kompanije Mazars, porez na ekstraprofit je uveden u Hrvatskoj i Mađarskoj i tamo je izazvao brojne kontroverze u poslovnim zajednicama.

„Ideja takvog poreza bila je da se oporezuje ekstraprofit koji je u načelu zarađen primarno u energetskom sektoru, gde su države htele uzeti deo zarada tim kompanijama koje su imale dodatne zarade zbog energetske krize. Ipak, u određenim državama, poput Hrvatske na primer, uveden je za sve sektore, pa su sve kompanije koje su zadovoljile propisane kriterijume bile dužne da plate dodatni porez na ekstra dobit od 33 odsto“, naglasili su iz Mazarsa.

Koje kompanije bi bile pogođene dodatnim porezom?

Prema rečima ekonomiste Mihaila Gajića, pošto su naše najveće energetske kompanije poput Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa u lošem stanju „usled lošeg partijskog menadžmenta koji ih vodi, kao i politike cena“, zbog čega se njihov konačni proizvod prodaje ispod troškova proizvodnje, uvođenje ovakvog poreza pogodilo bi samo Naftnu industriju Srbije (NIS) i kineski Zijin.

„To su, ipak, kompanije u većinski državnom vlasništvu zemalja sa kojima Srbija gaji jake političke veze, pa sam uveren da do uvođenja ovakvog poreza neće doći“, ocenio je Gajić.

Pokret „Ne davimo Beograd“ predstavio je u oktobru 2022. godine predlog poreske reforme koji podrazumeva uvođenje vanrednog poreza na ekstraprofit pravnih lica koji je, kako se navodi, ostvaren kao rezultat „kriznog, ratnog trenutka“.

„Predloženom reformom poreske politike taj pokret želi da pošalje jasnu poruku da Srbija ne treba da bude utočište za ratne profitere, a ako neko i ostvaruje ekstraprofit u vreme rata ta dobit treba da se preraspodeli na građane. Nije u redu da građani Srbije suštinski kreditiraju NIS, a da to preduzeće ima petostruku dobit i da imamo najviše cene benzina i dizela u regionu„, izjavila je tada docentkinja Fakulteta političkih nauka Biljana Đorđević, poslanica Ne davimo Beograd.

„Lov na veštice“

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da nema šanse da se i u Srbiji uvede porez na ekstraprofit.

„Kod nas se gotovo nikada nije desilo, niti će se desiti, nešto slično oporezivanju u Hrvatskoj i Mađarskoj. I kada smo pre dve decenije imali nešto što je ličilo na oporezivanje ekstraprofita, na kraju su političke egzibicije platili građani. Mi ne treba da se ugledamo na socijalističku Hrvatsku i Mađarsku. Niti smo imali ikakve ekstraprofite u energetici – već pre ekstragubitke, niti od lova na profiterske veštice ikada bude više novca na kratak, a kamoli na dugi rok u džepovima običnog sveta“, ocenio je Stevanović u razgovoru za Biznis.rs.

On je postavio i dodatno pitanje – „ako će se krenuti od oporezivanja onih koji love prilike, zašto se ne bi dodatno oporezovao IT sektor koji je dobro profitirao od zaključavanja građana u vreme korona krize i svih ostalih mera“.

„Kako je taj profit moralniji od zarada u energetici u EU? Doduše, mere kontrole cena i zabrane izvoza su u suštini bile nekakvo preventivno implicitno oporezivanje, a Srbija je pokazala da je začuđujuće racionalnija od mnogih drugih zemalja“, istakao je naš sagovornik.

Prema oceni Aleksandra Stevanovića, uvođenje poreza na ekstraprofit ne bi imalo nikakav dobar efekat jer se, kako smatra, natprosečne dobiti jedino mogu naći u IT industriji za vreme pandemije.

„Otkako je počeo sukob u Ukrajini, niko se ni direktno ni indirektno nije posebno ‘ovajdio’ u Srbiji. Elektroprivreda Srbije je samo trpela gubitke, a građani su imali izuzetno jeftinu struju prošle godine. Kod privrede je drugačije, ona je platila ogromnu cenu uvoza električne energije, a uvoz je posledica lošeg upravljanja EPS-om“, naglasio je Stevanović i dodao da je prilično jasno šta je dobro kopirati iz Evrope, a šta ne.

Mihailo Gajić smatra da dugoročni i nenameravani efekti ovakvog propisa zavise od dosta faktora u svakom pojedinačnom slučaju, pa ih je teško apstrahovati.

„Na kratak rok direktno znače smanjenje profita navedenih kompanija i povećanje poreskih prihoda za državu“, zaključio je Gajić.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Šta bi Srbiji donelo uvođenje globalnog minimalnog poreza?