Koliko su dobri uslovi poslovanja u Srbiji?

Inflacija, poskupljenje sirovina i nepovoljnije zaduživanje doveli su do promene trenda kada je reč o percepciji uslova poslovanja u Srbiji, ali je zato značajno više privrednika spremno da prijavi konkurentsku firmu koja posluje u sivoj zoni, pokazalo je istraživanje stavova građana i privrede o sivoj ekonomiji koje je za Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“ sproveo Ipsos.

Istraživanje je sprovedeno u junu i julu ove godine i obuhvatilo je ukupno 540 učesnika, među kojima je bilo 70 odsto preduzetnika, dok se svako treće anketirano preduzeće bavi maloprodajom ili veleprodajom.

„Postoji naznaka promene trenda i sigurno je da to ima veze sa makro pokazateljima i govori o tome da su preduzetnici i preduzeća ‘naterani’ da se snalaze i optimizuju svoje poslovanje“, rekao je tokom predstavljanja rezultata istraživanja generalni direktor Ipsosa Predrag Kurčubić.

Većina, odnosno 54 odsto anketiranih, i dalje smatra da su uslovi poslovanja u Srbiji dobri, ali je po prvi put od 2017. godine zabeležen pad broja onih koji tako misle u odnosu na one čiji je stav da su uslovi poslovanja u našoj zemlji loši.

Opao je i broj onih koji tvrde da uspevaju redovno da izmire poreze i doprinose na zarade zaposlenih, i to sa prošlogodišnjih 91 odsto na 85 odsto u junu i julu ove godine, kada je Ipsos sproveo ovo istraživanje, a smanjen je i broj onih koji sve poslovne transakcije obavljaju preko računa.

„Indikativno je, takođe, da broj onih koji smatraju da u njihovoj delatnosti ne postoje neregistrovana preduzeća opada – udeo takvih učesnika ankete opao je sa 44 odsto u 2022. na 34 odsto ove godine“, rekao je Kurčubić i dodao da se u isto vreme za desetinu smanjio i broj onih koji veruju da u njihovoj branši nema neformalnog prometa.

„Manje od polovine učesnika ankete misli da se sav poslovni profit prijavljuje, a svaki deseti veruje da se ne prijavi do 20 odsto profita. Takođe, iako je značajno više privrednika spremno da prijavi konkurentsku firmu koja posluje u sivoj zoni, čini se da privrednici ipak imaju razumevanja za kolege, pa skoro četvrtina ocenjuje da je rad na sivo način da se preživi. Osim toga, 11 odsto anketiranih navelo je da ne bi prijavilo rad na crno iz straha za ličnu bezbednost i poslovanje firme“, dodao je Kurčubić.

On je skrenuo pažnju na još jedan rezultat istraživanja – da je mnogo više preduzeća zadovoljno efektima eFiskalizacije nego što su bila njihova očekivanja uoči lansiranja tog procesa.

Savetnica u ministarstvu finansija Ana Jović podsetila je da je Vlada Srbije usvojila novi program i akcioni plan za borbu protiv sive ekonomije.

„Kada je reč o prethodnom periodu, ispunjeno je 70 odsto aktivnosti planiranih starim programom i planom – može bolje, ali ne treba zaboraviti da su izbijanje pandemije, a kasnije sukob u Ukrajini, uticali na rezultat“, rekla je Jović i naglasila da novi akcioni plan ima tri cilja – jačanje inspekcijskog i poreskog nadzora, kao i fiskalno rasterećenje privrede.

„Mislimo da su to oblasti koje treba unapređivati, a Poresku upravu vidimo kao ključni resurs, čije kapacitete treba jačati“, rekla je Jović.

Šefica beogradske kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda Julija Ustjugova dodala je da se sprovode brojne promene u okviru domaće poreske administracije, od nabavke softvera do poboljšanja kvaliteta rada poreznika u različitim oblastima, a sve u cilju da se preduzeća i preduzetnici ohrabre da „izađu iz senke“, odnosno iz sive ekonomske zone.