Naručujemo preko interneta, koristimo kartice, ali i dalje radije plaćamo gotovinom

Čak 56 odsto preduzetnika i firmi sa fiskalnim kasama ne omogućava kupcima da plate karticama. Sa druge strane, 58 procenata građana koji kupuju robu i usluge putem interneta smatra da je sigurnije plaćati kešom nego bezgotovinski, dok njih 30,8 odsto kaže da uopšte ne koristi bezgotovinsko plaćanje.

To su samo neki od rezultata istraživanja Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja, a odgovori ispitanika ukazuju na to da je pitanje bezbednosti ključno za građane kada razmišljaju o tome da li da se maše za karticu ili za keš.

Podaci o broju bezgotovinskih transakcija govore o rastu iz godine u godinu, pa je tako broj bezgotovinskih transakcija karticama i elektronskim novcem u 2022. godini premašio 42 miliona i dostigao vrednost od 1,2 milijarde evra.

Ipak, u istraživanju Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja o finansijskoj pismenosti koje je sprovela agencija SmartPlus Research, čak 57,5 odsto ispitanika u okviru uzorka od 1.000 građana odgovorilo je da „praktično uvek koristi gotovinu“ ili da „češće koristi gotovinu“.

„Osobe koje kupuju na internetu češće koriste bezgotovinske oblike plaćanja, i to u 22 odsto slučajeva. Međutim, čak i oni se pre odlučuju da naručenu robu plate pouzećem, a ne bezgotovinski. Njih 59 odsto odabere plaćanje pouzećem“, ukazao je Marko Nikolić iz SmartPlusa.

Analizirajući odgovore učesnika, on je ukazao da visok procenat stanovništva smatra bezgotovinske oblike plaćanja nebezbednim.

„Keš kao sigurniji doživljava 58 odsto ispitanika, dok samo 34 odsto smatra da je bezbedno plaćati karticom pri internet kupovini. Postoji i strah o bezbednosti podataka o kupovini, dok samo 43 odsto ispitanika vidi jasnu vezu da povećanje obima bezgotovinskog plaćanja utiče na smanjenje sive ekonomije“, ukazao je Nikolić.

Istraživanje je urađeno i na uzorku od 600 vlasnika i menadžera preduzetničkih radnji, kao i malih i srednjih preduzeća, koji svi imaju fiskalne kase. Pokazalo se da njih 44 odsto prihvata kartice, dok ostali primaju samo keš.

Prema rezultatima istraživanja, bezgotovinske načine plaćanja najčešće nude preduzeća sa prometom većim od 700.000 evra godišnje, koja se bave trgovinom na veliko i malo ili ugostiteljstvom i turizmom.

„Ključni razlog zbog kojeg privrednici prihvataju plaćanje karticama je procena da je kupcima važno da ova mogućnost postoji. Jednostavnost procedure i pristupačni troškovi su ređe navođeni razlozi za uvođenje kartičnog plaćanja. Približno trećina privrednika je uvela bezgotovinsko plaćanje u poslednje dve godine“, naveo je Nikolić.

Na pitanje portala Biznis.rs gde vide ključne uzroke zbog kojih građani bezgotovinsko plaćanje i dalje percipiraju kao nebezbedno, predstavnici Nacionalne inicijative odgovaraju da to svedoči o ukorenjenim navikama u pogledu korišćenja gotovine, ali i neophodnosti stalne edukacije.

„Edukacija je ključ. Uvek postoje ljudi do kojih informacija ne dođe, ma koliko puta da se ponovi, a kod mnogih građana postoji i ta predrasuda da je sigurnije podići gotovinu sa šaltera ili bankomata, u smislu osećaja kontrole“, kaže direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH Jelena Ristić.

Prema njenim rečima, argument u korist edukacije potvrđuju podaci o beskontaktnim plaćanjima.

„Trebalo nam je nekoliko godina da kroz podizanje svesti i promotivne kampanje podstaknemo korisnike kartica i trgovce da probaju taj način. Jednom kada probaju i vide da je to brzo, jednostavno, sigurno i praktično, oni nastave da to koriste i ne vraćaju se na gotovinu“, kaže Ristić.

Generalni direktor za jugoistočnu Evropu kompanije Visa Vladimir Đorđević podseća da su se kartice na ove prostore „vratile“ u upotrebu tek pre oko dve decenije, i da su se više koristile osamdesetih da bi prekid usledio devedesetih.

„To su sve faktori koji utiču na popularizaciju. Pre dve decenije nije bilo nikakve infrastrukture, bilo je 3.000 zig-zag mašina, preteča POS terminala. Dakle, proces nije brz ali smo da dobrom putu, a sudeći prema podacima kojima raspolažemo, stvari zapravo dobro stoje“, ocenio je Đorđević.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), broj bezgotovinskih transakcija u 2022. premašio je 42 miliona, i dostigao vrednost od 1,2 milijarde evra.