Skoro trećina građana ne koristi bezgotovinske vidove plaćanja

Naručujemo preko interneta, koristimo kartice, ali i dalje radije plaćamo gotovinom

BankeIzdvajamoPoslovanjeSrbija

17.7.2023 08:01 Autor: Milica Rilak 17

Naručujemo preko interneta, koristimo kartice, ali i dalje radije plaćamo gotovinom Naručujemo preko interneta, koristimo kartice, ali i dalje radije plaćamo gotovinom
Čak 56 odsto preduzetnika i firmi sa fiskalnim kasama ne omogućava kupcima da plate karticama. Sa druge strane, 58 procenata građana koji kupuju robu... Naručujemo preko interneta, koristimo kartice, ali i dalje radije plaćamo gotovinom

Čak 56 odsto preduzetnika i firmi sa fiskalnim kasama ne omogućava kupcima da plate karticama. Sa druge strane, 58 procenata građana koji kupuju robu i usluge putem interneta smatra da je sigurnije plaćati kešom nego bezgotovinski, dok njih 30,8 odsto kaže da uopšte ne koristi bezgotovinsko plaćanje.

To su samo neki od rezultata istraživanja Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja, a odgovori ispitanika ukazuju na to da je pitanje bezbednosti ključno za građane kada razmišljaju o tome da li da se maše za karticu ili za keš.

Podaci o broju bezgotovinskih transakcija govore o rastu iz godine u godinu, pa je tako broj bezgotovinskih transakcija karticama i elektronskim novcem u 2022. godini premašio 42 miliona i dostigao vrednost od 1,2 milijarde evra.

Ipak, u istraživanju Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja o finansijskoj pismenosti koje je sprovela agencija SmartPlus Research, čak 57,5 odsto ispitanika u okviru uzorka od 1.000 građana odgovorilo je da „praktično uvek koristi gotovinu“ ili da „češće koristi gotovinu“.

Izvor: Istraživanje „Finansijska pismenost“, jul 2023.

„Osobe koje kupuju na internetu češće koriste bezgotovinske oblike plaćanja, i to u 22 odsto slučajeva. Međutim, čak i oni se pre odlučuju da naručenu robu plate pouzećem, a ne bezgotovinski. Njih 59 odsto odabere plaćanje pouzećem“, ukazao je Marko Nikolić iz SmartPlusa.

Analizirajući odgovore učesnika, on je ukazao da visok procenat stanovništva smatra bezgotovinske oblike plaćanja nebezbednim.

„Keš kao sigurniji doživljava 58 odsto ispitanika, dok samo 34 odsto smatra da je bezbedno plaćati karticom pri internet kupovini. Postoji i strah o bezbednosti podataka o kupovini, dok samo 43 odsto ispitanika vidi jasnu vezu da povećanje obima bezgotovinskog plaćanja utiče na smanjenje sive ekonomije“, ukazao je Nikolić.

Istraživanje je urađeno i na uzorku od 600 vlasnika i menadžera preduzetničkih radnji, kao i malih i srednjih preduzeća, koji svi imaju fiskalne kase. Pokazalo se da njih 44 odsto prihvata kartice, dok ostali primaju samo keš.

Izvor: Istraživanje „Finansijska pismenost“, jul 2023.

Prema rezultatima istraživanja, bezgotovinske načine plaćanja najčešće nude preduzeća sa prometom većim od 700.000 evra godišnje, koja se bave trgovinom na veliko i malo ili ugostiteljstvom i turizmom.

„Ključni razlog zbog kojeg privrednici prihvataju plaćanje karticama je procena da je kupcima važno da ova mogućnost postoji. Jednostavnost procedure i pristupačni troškovi su ređe navođeni razlozi za uvođenje kartičnog plaćanja. Približno trećina privrednika je uvela bezgotovinsko plaćanje u poslednje dve godine“, naveo je Nikolić.

Na pitanje portala Biznis.rs gde vide ključne uzroke zbog kojih građani bezgotovinsko plaćanje i dalje percipiraju kao nebezbedno, predstavnici Nacionalne inicijative odgovaraju da to svedoči o ukorenjenim navikama u pogledu korišćenja gotovine, ali i neophodnosti stalne edukacije.

„Edukacija je ključ. Uvek postoje ljudi do kojih informacija ne dođe, ma koliko puta da se ponovi, a kod mnogih građana postoji i ta predrasuda da je sigurnije podići gotovinu sa šaltera ili bankomata, u smislu osećaja kontrole“, kaže direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH Jelena Ristić.

Vladimir Đorđević, Jelena Ristić, Ana Jović / Foto: Biznis.rs

Prema njenim rečima, argument u korist edukacije potvrđuju podaci o beskontaktnim plaćanjima.

„Trebalo nam je nekoliko godina da kroz podizanje svesti i promotivne kampanje podstaknemo korisnike kartica i trgovce da probaju taj način. Jednom kada probaju i vide da je to brzo, jednostavno, sigurno i praktično, oni nastave da to koriste i ne vraćaju se na gotovinu“, kaže Ristić.

Generalni direktor za jugoistočnu Evropu kompanije Visa Vladimir Đorđević podseća da su se kartice na ove prostore „vratile“ u upotrebu tek pre oko dve decenije, i da su se više koristile osamdesetih da bi prekid usledio devedesetih.

„To su sve faktori koji utiču na popularizaciju. Pre dve decenije nije bilo nikakve infrastrukture, bilo je 3.000 zig-zag mašina, preteča POS terminala. Dakle, proces nije brz ali smo da dobrom putu, a sudeći prema podacima kojima raspolažemo, stvari zapravo dobro stoje“, ocenio je Đorđević.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), broj bezgotovinskih transakcija u 2022. premašio je 42 miliona, i dostigao vrednost od 1,2 milijarde evra.

  • ELLA

    17.7.2023 #1 Author

    Jos dugo ce biti ista situacija jer I’ma mnogo prevara

    Odgovori

  • nenad

    17.7.2023 #2 Author

    Ta Nacionalna inicijativa je sve samo ne nacionalna…A baš zanimljive termine upotrebljavaju: „finansijska pismenost, podizanje svesti, edukacija…“, kao mi smo neki glupaci koje treba obrazovati.
    Očigledno je u kom smeru se kreće svet pa i mi, nažalost, stići ćemo tamo gde su zamislili. Zanima me samo šta će svi oni koji se lože na E – kao elektronski – gluposti, a prehranjuju porodice od posla sa strane, dodatnog posla npr moleraja ili nekih drugih poslova ili od takvih poslova uštede pa idu na more i slično, šta će raditi kad budu naplaćivali te usluge „elektronski“ pa im odmah bude oduzeto od 20 do 50 posto za neki porez na prihod, doprinose i sl. Još je gore što će biti moguće da vam se uzme, naplati, blokira na klik – nadam se samo da će bar neki živ čovek klikati, a ne neki program…
    Sad da se vratimo na robnu razmenu bio bi bolji korak za čovečanstvo nego prelazak na elektronski novac.

    Odgovori

    • Maric Alex

      19.7.2023 #3 Author

      U potpunosti se slažem sa Vama, ne znam kako je u drugim zemljama, ali u našoj zemlji je najblaže rečeno DIVLJI ZAPAD.

      Odgovori

    • SUZI

      22.7.2023 #4 Author

      Apsolutno tacno, danas na zaslost se porodica ne moze prehraniti ako se nesto pored postojeceg posla ne radi.

      Odgovori

  • SHALIMAR

    17.7.2023 #5 Author

    Stare navike starijih sugradjana..

    Odgovori

  • Dux011

    18.7.2023 #6 Author

    Opipljiva vrednost…

    Odgovori

  • tOLE

    18.7.2023 #7 Author

    Najveća prepreka uvođenja kartičnog plaćanja iz ugla trgovaca su prevelike bankarske marže…

    Odgovori

  • tamara71

    18.7.2023 #9 Author

    Sigurnoje je placati kesom

    Odgovori

  • STEPA

    19.7.2023 #11 Author

    Keš je keš

    Odgovori

  • STEPA

    19.7.2023 #12 Author

    U mnogim radnjama nema aparata za karticu, posebno u unutrašnjosti

    Odgovori

  • SENSEI

    19.7.2023 #13 Author

    Stare navike se teško iskorenjuju, pri tom volimo da budemo sigurniji pri plaćanju

    Odgovori

  • SUZI

    22.7.2023 #14 Author

    Kad god kupujem preko neta placanje po uzecem mi je najsigurnije. Nemam kintrolu kod e placanja, to nije opipljivo.

    Odgovori

  • colorida_cielo

    22.7.2023 #15 Author

    Preduzeća koja radije posluju koristeći papirni novac kao platni promet, verovatno nemaju potrebu za uvođenjem kartica, jer ostvaruju pozitivan profit. Sa druge strane ljudi koji ne koriste kartice zbog sigurnosti je razumljivo, dok po meni čak i preporučljivo, ako znamo kako banka može lako da blokira nečiji račun, kao što je to bio slučaj u Kanadi tokom protesta vozača kamiona i sl.

    Odgovori

  • Vale

    23.7.2023 #16 Author

    Postoji veliki broj razloga za prelazak na placanje karticom

    Odgovori

  • SABRINA

    17.8.2023 #17 Author

    Nije mi jasno odakle toliki strah od plaćanja karticama?!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.