Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv tri firme

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv tri firme iz Beograda zbog postojanja sumnje da su dogovarale nameštanje javnih nabavki u kojima je Elektroprivreda Srbije naručilac.

“Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv učesnika na tržištu, AP Sidro d.o.o Novi Beograd, Westom Global d.o.o Beograd i CCC Industrial Engineering d.o.o Beograd-Zvezdara zbog osnovane pretpostavke da su dogovaranjem u postupcima javnih nabavki naručioca Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije (EPS), izvršila povredu konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije”, saopštila je Komisija.

Naime, kako se može videti u objavljenom zaključku, Komisija sumnja da su se ove firme dogovarale prilikom učestvovanja u javnim nabavkama i da nisu stvarno konkurisale jedna drugoj, već da su koordinisano usaglašavale postupke kako bi EPS bio primoran da prihvati najskuplju ponudu.

Komisija je primila inicijativu za ispitivanje povrede konkurencije na osnovu koje je osnovano pretpostavila da su navedena društva koordinisala svoja postupanja pre i nakon otvaranja ponuda u postupcima javnih nabavki EPS-a.

“Prema navodima inicijative, jedan od učesnika potencijalnog restriktivnog sporazuma, podnosio je ponudu čija je vrednost malo ispod procenjene vrednosti javne nabavke, i u svemu predstavlja prihvatljivu ponudu, dok ostali članovi potencijalnog restriktivnog sporazuma davali su ponude sa kaskadno nižim cenama (visoku ponudu društvo SIDRO, srednju ponudu društvo CCC i nisku ponudu društvo WESTOM), ali koje imaju računsku grešku (odstupanja su nekada po samo nekoliko dinara)”, navodi Komisija.

Naručilac (EPS), u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama u obavezi je da od ponuđača zatraži da prihvati ispravku računske greške, kao i da ako se ponuđač ne saglasi sa ispravkom njegovu ponudu odbije.

“U predmetnom postupku, ukoliko nije bilo drugih ponuda osim ponuda ponuđača koji su u potencijalnom restriktivnom sporazumu, svi ponuđači koji su imali računsku grešku nisu dostavljali saglasnost na ispravku i time su njihove ponude postajale neprihvatljive, pa je naručilac, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, bio prinuđen da zaključi ugovor sa ponuđačem koji je ponudio najskuplju cenu, jer je ostao kao jedina prihvatljiva ponuda. Kada učestvuju i drugi ponuđači u konkretnom postupku javne nabavke, ponuđač sa nižom cenom od cene ponuđača koji ne pripada restriktivnom sporazumu daje saglasnost na ispravku računske greške, čime njegova ponuda postaje najpovoljnija. Društva SIDRO, WESTOM i CCC nude identična dobra, odnosno dobra istog proizvođača, sa različitim cenama”, objašnjava se u izveštaju.

Ponuda koja je uvek bila ispravna ujedno i ponuda sa najvišim iznosom

Na osnovu navedenog, Komisija je osnovano pretpostavila da su na opisani način navedena društva učinila povredu konkurencije sklapanjem restriktivnog sporazuma u smislu člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

U odluci kojom naručilac obustavlja predmetni postupak javne nabavke navodi se da postoji osnovana sumnja da se pojedini ponuđači nalaze u restriktivnom sporazumu, i to tako što kalkulišu u kojim partijama će davati saglasnost na računsku ispravnost ponude, čime direktno krše odredbe člana 6. Zakona o javnim nabavkama.

„Naime, po opisanom mehanizmu navedena društva su, nakon otvaranja ponuda, to jest nakon što bi saznala ponuđene cene ostalih konkurenata (a cena je bila kriterijum za izbor najpovoljnije ponude) u postupcima javnih nabavki, ocenjivala koja ponuda će biti prihvatljiva, odnosno koje bi trebalo da naručilac oceni kao neprihvatljive. Ponuda koja je uvek bila ispravn, je ponuda sa najvišim iznosom, odnosno ponuda društva Sidro„, navodi se u zaključku Komisije.

Napominje se i da je princip da ponuđači sa najjeftinijim ponudama ne dostavljaju saglasnost za ispravku računske greške, iako su greške neznatne u odnosu na ukupnu vrednost ponude, prinudivši na taj način naručioca da ugovor dodeljuje ponuđačima čije su ponude skuplje, iako nude proizvode istog proizvođača.

Ukoliko ponuda sadrži računsku grešku, naručilac je u obavezi da od ponuđača zatraži da prihvati ispravku računske greške, a ponuđač je dužan da dostavi odgovor u roku od pet dana od dana prijema zahteva.

“Na osnovu iznetog može se zaključiti da su društva Westom, CCC i Sidro primenjivala obrazac postupanja kojim su, nakon otvaranja ponuda, u skladu sa dobijenim informacijama o cenama i ostalih ponuđača, kroz mehanizam davanja, odnosno nedavanja saglasnosti na ispravku računske greške, odlučivala o tome koja od njihovih dostavljenih ponuda će biti ocenjena kao prihvatljiva”, stoji u obrazloženju.