Kompanije, banke, VC fondovi… da li se zaoštrava borba za finansiranje domaćih startapa?

Procenjuje se da domaću startap scenu čini oko 600 aktivnih kompanija, kao i da je vrednost čitavog ekosistema dostigla 1,1 milijardu dolara. Osnivači tih kompanija, međutim, uvek moraju da se bore za finansijsku podršku i nove klijente.

Na prvi pogled izgleda kao da će im biti sve lakše, jer uz državne i međunarodne programe mogu da računaju i na biznis anđele i VC fondove, dok kompanije i banke sve više prepoznaju koliko je važno da što ranije dobiju pristup inovativnim rešenjima kakva razvijaju startapi. Da li, međutim, na ovako malom tržištu ima dovoljno mesta za sve?

Iako se uz banke često „prilepi“ pridev da su konzervativne institucije, one sve više razvijaju programe saradnje sa startap zajednicom.

Tako je OTP banka nedavno promovisala svoj OTP Connect program koji, kako su istakli u saopštenju, inovatorima omogućava direktnu komunikaciju, povezivanje i saradnju sa tom bankom, testiranje i implementaciju svojih rešenja u okviru sistema banke, ali i pristup velikoj bazi klijenata banke kojoj mogu da plasiraju svoja rešenja.

„Deo ovog ekosistema mogu postati tehnološki i drugi startapi ili IT kompanije koje žele da ponude gotov proizvod OTP banci, da prijave svoje rešenje kao odgovor na specifične izazove koji će biti organizovani ili da postanu deo ekskluzivne R&D zone u kojoj mogu raditi na razvoju svojih softverskih rešenja i tehnoloških proizvoda, sarađivati sa bankom na različitim razvojnim projektima, a istovremeno graditi svoj proizvod„, objasnili su iz OTP banke.

Nešto drugačiji pristup odabrala je Erste banka preko svoj „Korak po korak“ programa preko koga je, kako je navela i u Izveštaju o održivom poslovanju za 2022. godinu, obezbedila kredite, ali i 230 sati mentorskih radionica za 98 startapa.

Kompanije, sa druge strane, pokušavaju da targetiraju startape iz sopstvene ili srodnih delatnosti, pa je tako samo tokom ove godine bio aktivan projekat kompanija Tetra Pak i Polyhedra, u okviru koga su mladi istraživači imali priliku da rade na kreiranju novih proizvoda od poli-aluminijuma, koji nastaje u procesu reciklaže kartonske ambalaže za napitke, uz novčanu nagradu za razvoj prototipa i mogućnost da se konkuriše i za dodatna sredstva.

Poziv za saradnju startapima u Srbiji po prvi put uputio je i Bosch Startup Harbour, akcelerator program kompanije Bosch, dok je Medeja Lončar, direktorka kompanije Siemens Srbija, u razgovoru za Biznis.rs istakla da je tokom poslednjih 10 godina Siemens uložio više od 10 milijardi evra u akviziciju softverskih kompanija, a da dve takve kompanije imaju svoje timove i u Srbiji sa kvalitetnim lokalnim IT stručnjacima.

U isto vreme, startapi u Srbiji mogu u potrazi za finansijama ili podrškom da konkurišu kod akceleratora poput Katapulta, iza koga stoji Fond za inovacionu delatnost ili Raising Starts Naučno-tehnološkog parka Beograd, da pokušaju da zainteresuju biznis anđele ili da se okušaju kod VC fondova.

Na naše pitanje kako VC fondovi gledaju na konkurenciju iz kompanija i banaka kada je reč o potencijalnim prilikama za ulaganje i partnerstvo sa startapima, Peđa Predin, partner u srpskom VC fondu Fifth Quarter Ventures, odgovara da bi najiskrenije želeli da bude što više investitora na tržištu.

„To nas tera na rad i da budemo bolji, a takođe utiče isto na kvalitet startapa. Kako je ovo malo tržište, moramo međusobno da sarađujemo, tako da ja ne bih ovo zvao konkurencijom, a pogotovo zato što smatram da banke i korporacije sa strateške strane mogu pomoći kompanijama na načine na koje mi ne možemo, dok je sa druge strane njima važno da vide da je neko ko se 100 odsto vremena bavi investicijama validirao njihovu hipotezu ulaganja u neki startap“, kaže Predin, koji je i startap mentor.

Na nedavno održanoj konferenciji SPLET konferenciji izvršni direktor TS Ventures fonda Davor Sakač skrenuo je pažnju na problem sa kojim se suočavaju profesionalni ulagači – a to je manjak prilika da plasiraju novac.

„Prošle godine smo imali budžet od pet miliona evra, potrošili smo 1,2 miliona. Ove godine smo na oko 300.000-400.000 evra“, ispričao je Sakač.

Predin objašnjava da u poslednje dve godine prisustvujemo transformaciji sektora i kompanija, koje su uspevale da podižu enorman kapital u 2020. i 2021. godini, ali nakon toga nisu uspevale da opravdaju te valuacije.

„Sad imamo korekciju na tržistu i to utiče na investitore tako da oni dublje analiziraju startape i više očekuju od njih. Dobar deo srpskog ekosistema je takođe bio kripto sektor, koji je na globalnom nivou doživeo drastičan pad. Mi smo optimisti i smatramo da je ovo pravo vreme za građenje kompanija i da ćemo videti više uspešnih investicija u narednom periodu“, poručio je Predin u izjavi za Biznis.rs.

Jedan od ciljeva aktuelne Strategije za razvoj startap ekosistema do 2025. godine je, inače, i da se poveća broj domaćih startapa na 800 do 1.200 aktivnih kompanija. Na „srpskoj stranici“ globalne platforme Dealroom trenutno je registrovano 349 startapa i „scaleup“-a, za stotinu više nego početkom ove godine, kada je ta opcija po prvi put omogućena domaćim kompanijama.