Kompanije osećaju uticaj klimatskih promena, regulativa remeti sprovođenje „zelene politike“

Uticaj klimatskih promena sve više osećaju i velike kompanije koje moraju svoje načine poslovanja da prilagođavaju ekstremnim vremenskim uslovima. Na taj izazov odgovaraju tako što čine sve što je u njihovoj moći da smanje emisije CO2 u procesu proizvodnje i transporta robe, i da svoje poslovanje što više preusmere na modele koji odgovaraju zelenoj tranziciji.

Na šestoj konferenciji „Rizici novog doba i održivost: let u nepoznato“, održanoj u četvrtak u beogradskom hotelu Hajat, predstavnici poslovne zajednice izneli su svoje mišljenje o klimatskim promenama i njihovom uticaju na poslovanje.

Teodora Kovačević, lider za održivo poslovanje kompanije IKEA Srbija, kaže da oni prepoznaju i osećaju uticaj klimatskih promena na poslovanje.

„Odražavaju se na naš lanac snabdevanja, utiču na neka očekivanja kod naših potrošača, ali i na eksploataciju resursa. Trudimo se da damo konkretan i rezistentan odgovor na sve što klimatske promene donose. Najveće emisije u našem slučaju dolaze iz same eksploatacije sirovina i njihove upotrebe, zato se okrećemo ka postavljanju cirkularnog poslovnog modela. Tako se okrećemo i ka našim potrošačima i edukujemo ih da ono što kupuju čuvaju duže i popravljaju, a na kraju te proizvode recikliramo i ponovo ih upotrebljavamo. Nudimo i konkretne usluge koje prate pomenuti model, kao što je otkup već korišćenih proizvoda, naš cirkularni kutak – kupovina proizvoda koji su ranije bili izlagani i imaju neku sitnu grešku i na taj način uključujemo same kupce u zatvaranje tog kruga“, objašnjava Kovačević i dodaje da će na tržištu sledeće godine plasirati platformu koja će povezati kupce koji žele da prodaju svoj stari IKEA nameštaj sa drugim kupcima.

Zelena tranzicija u poljoprivredi je od izuzetnog značaja, a o tome je govorila Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga.

„Najveći uticaj na životnu sredinu je u ovoj oblasti jer dok obrađujemo zemljište moramo da mislimo i na naredne generacije. Ono se obrađuje mehanizacijom koja koristi fosilna goriva, a tu dolazimo do efekta staklene bašte. Ne treba zaboraviti ni na životinje, koje takođe proizvode određene količine emisija. Zbog toga bi najveća ulaganja trebalo da budu u našem sektoru Delta agrar, jer zelena transformacija dolazi odatle. Osim što sagledavamo uticaj našeg poslovanja na prirodu i društvo, treba uzeti u obzir i uticaj eksternih, pre svega klimatskih promena, zatim promena u društvu – pravi je izazov odliv mladih talenata i radne snage na našem tržištu“, ističe Koprivica i dodaje da je na osnovu istraživanja koje su oni uradili uticaj klimatskih promena na agrar, ipak, najveći izazov.

„Prošle godine je bilo 70 dana bez kiše, a to utiče na prinose i rezultate. Mi ulažemo u preciznu poljoprivredu, sisteme za navodnjavanje, regenerativnu poljoprivredu kojom obezbeđujemo da se anulira negativan uticaj našeg poslovanja“, objašnjava Koprivica.

I u sektoru nekretnina oseća se uticaj klimatskih promena, a o tome je govorio Bojan Ljubičić, direktor portfolija kompanije Marera Properties koja ima više od 200.000 kvadrata.

„Klimatske promene, ali i regulatorni okviri, utiču na ovaj sektor u zelenoj tranziciji. Uticaj vremenskih prilika se ne može zanemariti, posebno u office segmentu, jer je tokom leta veća potrošnja energije i to iziskuje više troškove. U okviru industrijskog dela u ovoj oblasti, roba koja se nalazi u otvorenim skladištima je na udaru mikroćelijskih oluja u poslednje dve godine, i to nanosi velike štete, te je veliki izazov kako se sa tim izboriti. S druge strane, mi još uvek nismo pod velikim pritiskom što se tiče samog tržišta nepokretnosti, jer jednostavno u Srbiji ono nije dovoljno razvijeno što se tiče same regulative i sertifikacije. Borimo se sa nedostatkom kvadrata u kancelarijskom segmentu, a koriste se prostori koji nisu namenjeni za tu svrhu (nisu sertifikovani), naročito u Beogradu“, objašnjava Ljubičić i veruje da će Srbija proći put poput Mađarske, gde se na primer tržište u Budimpešti podelilo na sertifikovani A deo, i nesertifikovani B deo, pa su mnogi investitori krenuli da urade brzu sertifikaciju.

Gubici usled vremenskih nepogoda poslednjih godina rapidno rastu, i to osećaju i velike ekonomije. Leo Pandžić, direktor Direkcije za održivi razvoj DDOR osiguranja, kaže da su u periodu od 40 godina – od 1980. do 2020, globalni ekonomski gubici iznosili 3.000 milijardi dolara, a da njihovo ubrzanje sledi od 2023. godine.

„Tada su oni bili 300 milijardi dolara, a prošle godine iznosili su 320 milijardi. Osigurani ekonomski gubici prošle godine godine iznosili su 137 milijardi dolara, a ove godine se očekuju viši – 145 milijardi dolara. Nakon požara u Kaliforniji banke i građevinska industrija su opreznije, da ne bi imali veće gubitke. Izgradnja objekata je usporena zbog novih regulativa koje propisuju otpornije materijale, a to iziskuje veće troškove. Tržište nekretnina je reagovalo skokom cena u proteklih pet godina za 50 odsto u ovoj državi SAD“, objašnjava Pandžić.

Što se tiče Srbije, najčešće štete su – merene u milijardama dinara – usled suše, zatim od poplava, ali i u poljoprivredi kao posledice grada.

Da bi se kompanije izborile sa onim što dolazi u smislu klimatskih promena, potrebno je da se usklade zakonodavni okviri i da im se omogući da sprovode svoju „zelenu politiku“.

Tijana Koprivica kaže da Delta holding klimatske promene oseća i u lancima snabdevanja, ali da oni biraju dobavljače koji poštuju standarde životne sredine.

„Naša kompanija ima kodeks po ovom pitanju koji moraju da prihvate i poštuju naši saradnici. Nije uvek lako dobiti podatke od dobavljača, posebno od malih preduzeća iz Srbije, a to je važno kako nama tako i potrošačima. Kao kompanija treba da izveštavamo o emisijama kada su klimatske promene u pitanju, ali i o našim dobavljačima – kako se oni bore sa tim, a to je izazov ne samo nama već i celoj Evropi. To je jedan složen proces i zajedno moramo da radimo na edukaciji, posebno malih preduzeća iz Srbije, i da ulažemo u ovaj segment“, ističe Kovačević i dodaje da se njihov kodeks, koji važi i za dobavljače, zasniva na poštovanju ljudskih i radnih prava, kulturi poslovanja, upravljanju otpadom, jer je transport takođe važan i vozila bi trebalo da budu adekvatna, u smislu da što manje zagađuju životnu sredinu.

I Teodora Kovačević iz IKEA-e kaže da je dekarbonizacija lanaca snabdevanja ključna stvar u samom poslovanju, te da oni koriste pun kapacitet energije iz obnovljivih izvora.

„Jedan deo dolazi iz naših solarnih panela, a ostatak – kao i kod većine kompanija – od sertifikovanih dobavljača. Tu ne želimo da stanemo, cilj nam je da prepolovimo emisiju do 2030. godine u našem regionu u odnosu na 2024. kada je reč o prodajnom lancu vrednosti. To radimo kroz povećanje reciklaže od 50 odsto za ovu godinu, trudimo se da u potpunosti izbacimo iz upotrebe vozila na fosilna goriva, i da proširimo solarne kapacitete. Za nas klimatske promene nisu neka daleka budućnost, već svakodnevica i u skladu sa tim se ponašamo“, ističe Kovačević i dodaje da je zakonodavni okvir često problem da bi se inovacije sprovele u delo, iako postoje volja i želja.

„Zakonodavni okvir u najmanju ruku usporava implementaciju nekog rešenja, na primer ugradnju solarnih panela. On ograničava da mi kao proizvođači ne možemo da budemo i korisnici energije koju proizvodimo, što je paradoks. Takođe je problem i sa troškovima za odlaganje otpada, koji su znatno viši i računaju se po metru kvadratnom, a ne kubnom“, kaže predstavnica kompanije IKEA.