Komunalna energetika – srž modernih gradova i ključni stub održive budućnosti

Prva međunarodna stručna konferencija o komunalnoj energetici biće održana u Beogradu, u Domu vojske Srbije, 10. i 11. februara 2026. godine. Pod nazivom “Komen: energija koja nas povezuje” ukazaće na važnost teme koja je svakodnevno prisutna, koja se podrazumeva, a opet se čini nevidljivom. Ali, samo dok ne dođe do problema.

Komunalna energetika danas predstavlja srž modernih gradova i ključni stub održive budućnosti. Brzi rast urbanih sredina poslednjih decenija donosi nove izazove za sve aspekte infrastrukture: električnu i toplotnu energiju, vodosnabdevanje i kanalizaciju, prikupljanje i odvoženje otpada, javni prevoz, mobilnost i drugo.

“Samo u poslednjih 25 godina broj stanovnika u većim gradovima Evrope i regiona povećao se za 20 do 40 odsto, što direktno utiče na potrošnju energije i zahteva brzo prilagođavanje komunalnih sistema”, kaže za Biznis.rs Jelica Putniković, glavni urednik portala Energija Balkana, koji je organizator konferencije.

Uprkos ovim izazovima, dodaje, mnogi gradovi već uvode inovativna rešenja. Pametni sistemi za daljinsko grejanje, integracija obnovljivih izvora energije poput solarnih panela i kogeneracije, kao i modernizacija saobraćajne i vodosnabdevne infrastrukture, postaju standard u EU.

Na domaćem terenu, veći gradovi postepeno sprovode slične programe: modernizuju tehničke sisteme, uvode energetske pasoše za zgrade, primenjuju mere energetske efikasnosti zajedno sa aktivnostima na polju smanjenja emisija i zagađenja životne sredine.

“Komunalna energetika više nije samo servisna funkcija – ona je strateški faktor za kvalitet života građana. Smart Cities, odnosno gradovi koji koriste informacione i komunikacione tehnologije u cilju inteligentnijeg i efikasnijeg korišćenja resursa, više nisu samo termin, već realnost i neophodnost. Rezultat su, pored unapređenog kvaliteta života, i ostvarivanje određene uštede u resursima i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu”, navodi naša sagovornica.

Ona ističe da se promene događaju na svim nivoima: grad, naselje, pojedinačne zgrade, menjaju se iz pasivnih potrošača resursa u aktivne učesnike. Sve je značajnija primena obnovljivih izvora energije (solarna, geotermalna) za zadovoljavanje sopstvenih energetskih potreba. Sa dostupnim tehnologijama danas moguće je ostvariti i viškove sa mogućnošću plasiranja u mrežu.

Istovremeno, aktivna uloga građana, kroz svestan pristup korišćenju energije i poštovanje energetske efikasnosti, direktno doprinosi ovoj transformaciji.

“Na predstojećoj konferenciji prvi panel će posvetiti pažnju upravo ovim pitanjima: kako moderni gradovi mogu postati primer održive urbanizacije, kakve inovacije već funkcionišu u praksi i kako komunalna energetika može postati pokretač ekološki odgovornog društva”, najavljuje Putniković.

Višestruki izazovi zahtevaju hitno i sistematsko delovanje

Komunalna energetika u modernim gradovima suočava se sa višestrukim izazovima koji zahtevaju hitno i sistematsko delovanje, napominje sagovornica našeg portala. Zastarela infrastruktura delova tehničkih sistema u pojedinim gradovima stvara gubitke energije i vode, otežava održavanje i povećava troškove, dok paralelno raste potražnja zbog ubrzanog urbanog rasta i razvoja.

“Na primer, Beograd danas troši više od 10 teravat-sati električne energije godišnje, a s obzirom na očekivani porast broja stanovnika u narednih deset godina postojeći sistemi moraju biti značajno modernizovani i prošireni”, pojašnjava.

Smatra da je integracija obnovljivih izvora, poput solarne, geotermalne energije, još uvek nedovoljno iskorišćena. Digitalizacija i šira primena „pametnih” sistema omogućila bi efikasno praćenje i upravljanje resursima.

„Nadležnost nad komunalnim sistemima je na lokalnim organima vlasti, te je od ključne važnosti dobra komunikacija, razmena potrebnih infomacija i zajednički rad na izradi dugoročnih planova. Sinhronizacija planova održavanja i proširenja instalacija različitih JKP je od izuzetnog značaja zbog smanjenja troškova i manjeg raskopavanja ulica i zelenih površina“, napominje glavna urednica portala Energija Balkana.

Ovako ambiciozni planovi stvaraju i značajne finansijske izazove. Budžeti javnih komunalnih preduzeća i lokalnih samouprava često nisu dovoljni za modernizaciju sistema. Dobar potencijal nude modeli poput ESCO kompanija i javno-privatnih partnerstava, koji kod nas još nisu u punoj meri iskorišćeni.

“Rešenja dakle postoje, ali zahtevaju sinergiju svih aktera: investicije u modernizaciju i digitalizaciju mreža, strateško planiranje i koordinaciju, ali i aktivniju ulogu građana u racionalnoj potrošnji energije i poštovanju zakonskih obaveza. Samo ovakav integrisan pristup omogućava da komunalna energetika ne bude samo servis, već pokretač održive, pametne i ekološki odgovorne budućnosti gradova”, zaključuje Jelica Putniković.

Biznis.rs je medijski partner konferencije.