Kraj novembra rok za usklađivanje sa novim Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika

Iako je novi Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika stupio na snagu 14. marta 2025. godine, bilo je predviđeno da se primenjuje tek po isteku roka od 18 meseci. Izmenom zakona taj rok je značajno skraćen, jer nova odredba propisuje primenu od 1. oktobra tekuće godine.

Shodno ovoj promeni, dodatno je objavljena Ispravka kojom je precizirano da su postojeći registrovani subjekti dužni da usklade svoje podatke u roku od 60 dana od početka primene zakona, odnosno najkasnije do 30. novembra 2025. godine.

Prema rečima poreske savetnice Marije Đorđić iz agencije Experta, to u praksi znači da su svi subjekti u obavezi da ponovo provere ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje stvarnog vlasnika prema novom zakonu.

“Takođe, neophodno je da se evedentiraju fizička lica koja ispunjavaju uslove za stvarnog vlasnika po svakom osnovu (do sada su stvarni vlasnici mogli da budu evidentirani samo po jednom osnovu), kao i da prilože dokumentaciju na osnovu koje su identifikovali stvarnog vlasnika”, navodi Đorđić.

Kontrolu evidencije stvarnih vlasnika vrše Agencija za privredne registre, Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Ukoliko se utvrdi da kompanija nije ispoštovala zakonske obaveze, mogu se izreći novčane kazne i pokrenuti prekršajni postupci. Agencija za privredne registre (APR) objavljivaće listu firmi koje ne ispune obavezu evidentiranja stvarnih vlasnika u Centralnu evidenciju u predviđenom roku. Ove kompanije biće označene kao subjekti visokog rizika u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, što može dovesti do dodatnih kontrola i sankcija.

Ako firme ne upišu ili ne ažuriraju podatke o stvarnim vlasnicima mogu se suočiti sa novčanim kaznama od 500.000 do dva miliona dinara. Odgovorna lica u kompanijama takođe će biti sankcionisana, sa kaznama od 50.000 do 150.000 dinara.

U slučaju osnivanja preduzeća elektronskim putem, ako podaci o vlasništvu nisu tačno evidentirani predviđene su iste novčane sankcije. Isto važi i za pravna lica koja upravljaju trastovima ili sličnim pravnim aranžmanima.

Najozbiljnija kazna preti onima koji namerno prikrivaju stvarnog vlasnika. Ukoliko neko u Centralnu evidenciju unese netačne podatke, izbriše ili promeni istinite podatke, može biti osuđen na zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina.

Osim novčanih kazni, zakon predviđa i zaštitne mere. Firmama može biti izrečena privremena zabrana obavljanja određenih delatnosti, dok odgovorna lica mogu dobiti zabranu rada u svojoj struci u periodu od šest meseci do tri godine.

Ko se smatra stvarnim vlasnikom?

Prema zakonu, stvarni vlasnik je fizičko lice koje ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad pravnim subjektom. To može biti osoba koja poseduje 25 odsto ili više udela ili akcija u kompaniji. Takođe, stvarni vlasnik je onaj koji ima odlučujući uticaj na poslovanje, obezbeđuje značajna finansijska sredstva za kompaniju ili je osnivač.

Ako stvarnog vlasnika nije moguće utvrditi, zakon predviđa da se kao vlasnik evidentira lice ovlašćeno za zastupanje kompanije.