Kraj rata u Ukrajini uticao bi povoljno na lance snabdevanja, cene hrane i energenata

Nakon više od dve godine sukoba u Ukrajini, u svetlu novih pregovora sve češće se u diplomatskim i ekonomskim krugovima postavlja pitanje: šta bi trajni mir na istoku Evrope značio za globalnu ekonomiju?

Od stabilizacije tržišta energenata do obnove razorene infrastrukture, mir bi mogao doneti značajne promene za ceo svet, pa i za Srbiju.

„Obustava borbenih dejstava u Ukrajini otvoriće velike mogućnosti po pitanju mineralne i sirovinske baze. Ukrajina poseduje skoro 15 odsto rezervi listiranih kritičnih sirovina koje su preko potrebne za zelenu tranziciju, vojnu industriju i savremene tehnologije. Što se tiče Srbije, to bi moglo da smanji atraktivnost našeg rudnika litijuma. Globalni uticaj mira u Ukrajini delovaće povoljno na deblokadu lanaca snabdevanja, cene hrane i energenata“, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu.

Već je poznato da je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) „malo slab na Rusiju“, ali ako čitate preciznije između redova, videćete da je zapravo slab na novac – jasno mu je da u saradnji sa većom državom može više zaraditi. Sa druge strane, globalna ekonomija bi imala koristi od pada cena hrane i energenata, koje su poslednjih godina bile destabilizovane sukobom. Inflacija bi se u mnogim zemljama smirila, a lanci snabdevanja normalizovali.

Obnova Ukrajine, vredna prema nekim procenama više od 400 milijardi dolara, predstavljala bi veliku priliku za investitore i građevinske korporacije.

Na geopolitičkom planu, kraj sukoba bi otvorio vrata za redefinisanje odnosa između globalnog Juga i globalnog Zapada, uz potencijalno jačanje multipolarnog poretka i jači glas BRICS zemalja u međunarodnim ekonomskim forumima.

Za evropske zemlje kraj rata bi značio smanjenje troškova vojne pomoći i energetsku sigurnost. Moguća parcijalna normalizacija odnosa sa Rusijom – makar u domenu energetike – dovela bi do stabilnijih tokova snabdevanja gasom i naftom, dok bi investicije u obnovu Ukrajine značajno podstakle evropski građevinski i finansijski sektor.

EU bi se, u tom scenariju, mogla ozbiljno posvetiti i procesu proširenja na istok, što bi značilo dugoročne političke i ekonomske promene, ali i dodatne budžetske obaveze. Sa druge strane, Nemačka bi vrlo brzo izašla iz recesije, naročito ako bi se pritom obnovio i gasovod Severni tok.

Za Rusiju bi mir značio mogućnost povratka na međunarodna tržišta, ali pod veoma strogim uslovima. Sankcije bi se verovatno ukidale postepeno i selektivno, u zavisnosti od političkih ustupaka. Sektori poput poljoprivrede, rudarstva i industrije bi doživeli ubrzan oporavak, ali uz potrebu za ozbiljnom modernizacijom.

Unutrašnja politika Rusije bi takođe bila pod pritiskom – sistem naviknut na „ekonomiju rata“ morao bi da se prilagodi mirnodopskim uslovima i rastućim društvenim očekivanjima. Da li bi se Rusi rasejani u celom svetu vratili u Rusiju? Neki sigurno bi, i vratili bi svoje poslove u matičnu zemlju, što bi bila dodatna infuzija kapitala.

Za Srbiju, mir bi mogao značiti novu šansu za pozicioniranje kao faktora stabilnosti na Balkanu, ali i kao posrednika u trgovinskim tokovima. Srpske firme bi mogle uzeti učešće u obnovi Ukrajine, posebno u sektorima građevine, IT-a, energetike i metala.

Povratak ruskih turista i kapitala je moguć, ali u ograničenoj meri, jer bi Srbija i dalje morala da balansira između tradicionalnih veza sa Rusijom i procesa evropskih integracija. U energetskom sektoru moglo bi doći do diversifikacije izvora i promena u gasnoj politici.

S druge strane, „invazija” Rusa koji su doneli svoj kapital u Srbiju bi se završila, mnogi bi možda otišli kući, ali daleko od toga da bi to bila većina – mnogi su već stvorili novi život u našoj zemlji.

Takođe, bilo bi za očekivati da sektor nekretnina doživi davno željeno opadanje cena.

Sve u svemu, trajni mir u Ukrajini bi, sa ekonomske strane, bio snažan podsticaj za globalnu stabilnost, ali bi istovremeno pokrenuo nova pitanja: ko učestvuje u obnovi, pod kojim uslovima se ukidaju sankcije i kako se redefinišu odnosi snaga? Srbija bi u toj novoj arhitekturi mogla da nađe svoje mesto – ako iskoristi priliku diplomatskom veštinom i ekonomskim pragmatizmom.