Kriza radne snage biće očigledna do 2030. godine

Nebojša Bjelotomić rođen je u Beogradu, a diplomirao je kao stipendista Bostonskog univerziteta u oblasti biomedicinskog inženjeringa. Karijeru je započeo u jednom američkom startapu, a nakon povratka u Srbiju radio je u IBM-u i u Fujitsu Siemensu, gde je veoma brzo došao do pozicije sa koje je vodio poslovanje u celom regionu. Paralelno je nastavio svoje usavršavanje magistraturom u oblasti menadžmenta i marketinga i postao direktor kompanije Printec koja se bavi razvojem rešenja za automatizaciju finansijskih transakcija, da bi poslednjih pet godina proveo na mestu direktora kompanije Saga, koja je u tom periodu zabeležila značajan rast – pored učvršćivanja pozicija u tradicionalnim oblastima, nadgledao je razvoj segmenta za veštačku inteligenciju i nauku o podacima.

U poslednjih nekoliko meseci kao „poslovni anđeo“ podržao je domaće startap timove u njihovim naporima za širenje na svetskom tržištu i direktno učestvovao u četiri investicije ukupne vrednosti od pola miliona evra. Početkom oktobra 2021. godine preuzeo je poziciju direktora nevladine i neprofitne organizacije Inicijativa Digitalna Srbija.

Pitali smo Nebojšu Bjelotomića kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

 Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Globalno će najveća vest biti obaranje referentnih kamatnih stopa sa obe strane Atlantika. Ovo je uslov za mnogo pozitivniji sentiment kada je privreda u pitanju. Možda povećanje investicija, kao i istraživanje i razvoj, neće do kraja 2024. osetiti finansijske blagodeti, ali se barem nadam da će budžet za 2025. godinu biti optimistično planiran.

Sa smirivanjem inflacije treba očekivati i da stane rast cena. Teško je poverovati da mogu da se vrate unazad u odnosu na trenutni nivo. ali svima će nam biti lakše ako ne nastave da rastu. Tržište radne snage će nastaviti da ispraća bejbi bumere u penziju i da se muči da im nalazi zamenu. Stoga se može očekivati da plate nastave da napreduju, posebno u uslugama, gde je nedovoljno radne snage.

Lokalno gledano, mi smo već neko vreme u svom vremenu i prostoru. Bolja ekonomska slika na Zapadu će doprineti da se više novca „šalje svojima”, što je već dugo jedan od naših najznačajnijih prihoda. Videćemo vrlo brzo kakva će biti godina u poljoprivredi. To su dva oslonca ekonomije naše zemlje.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Kredit je dobar ako dugoročno pomaže da vam bude bolje. Gotovinski mi se nikad nisu činili kao dobra ideja zbog uslova, stambeni bi me brinuo zbog trenutno visokih cena nekretnina. Namenski je dobar ako sagledavamo povrat na investiciju koju predstavlja kamata koju ćete platiti. Kad se već očekuje pad kamatnih stopa, ne bi mi prva opcija bila fiksna kamata. U vezi sa valutom, uvek se trudim da moja kreditna izloženost bude u valuti u kojoj sam dogovorio svoja primanja.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– Već nekoliko godina moje omiljena ulaganja su u startapove. Naravno, potrebno je diversifikovati investicioni portfolio u neke „sigurnije” investicije pre nego što se investira u startapove. Ovo ulaganje daje veliki prostor za lični napredak jer se puno uči o tehnološkim trendovima i novim kanalima komunikacije i prodaje.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Najmlađi bejbi bumeri (generacija rođena u periodu 1946. i 1962. godine) imaju još koju godinu do penzije. Mnogi od njih rade i do svoje sedamdesete, pa i kasnije. Tek blizu 2030. godine ćemo osetiti punu težinu njihovog odlaska sa tržišta rada. U početku će problemi biti sa pozicijama u manuelnim uslugama (pekar, frizer, kozmetičar, dostavljač), ali će se proširiti na celo tržište rada. Rešenja za ovaj problem generalnoj populaciji u Evropi nisu mila. Jedno je automatizacija, drugo imigracija. Mrtva je trka između njih u negativnosti imidža. Problemi tržišta rada u sledećih desetak godina rešavaće se ne u privrednim arenama, već u političkim i sociološkim.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– U sledećih šest do dvanaest meseci nastaviće se sulud nivo investiranja u AI, a zatim će investitori početi da se pitaju o povratu investicije. Povećanje produktivnosti koje vračevi AI obećavaju ne može biti vidljivo u narednih tri do pet godina, jer stepen adopcije ne može biti dovoljno brz. Tu su i ograničenja trenutnog pristupa razvoju AI-ja koji traži previše mikročipova i još više energije. Za nekoliko godina ćemo imati neki novi hajp, kao što smo imali plarforme Uber, Airbnb i blokčejn proteklih godina. To ne znači da za 10 do 15 godina nećemo konstatovati koliko su prediktivna analitika, analiza podataka i druge metode iz AI palete promenile naše živote.