Kulturni sadržaji poskupeli u celoj EU osim u Grčkoj, u Srbiji cene postepeno rastu

Mnogi sektori beleže poskupljenja, uključujući i kulturu. Povećanja su primećena i mimo opšte inflacije na nivou Evropske unije kod nekih kulturnih dobara, uključujući novine i periodične publikacije, kada se uporedi jul ove godine sa istim mesecom 2021. Ovo je zapaženo u svim državama članicama, osim u Grčkoj, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Dakle, u evropskim zemljama je došlo do poskupljenja u kategoriji „muzeji, biblioteke, zoološki vrtovi“. Ipak, cene su ostale stabilne na Kipru i u Luksemburgu, dok je u Malti došlo do sniženja.

U julu 2021. godine harmonizovani indeksi potrošačkih cena (HICP) bili su na sličnim nivoima za sve stavke (108,68) i kulturne usluge (106,86), ali je u julu ove godine jasno došlo do razilaženja jer je HICP za sve stavke iznosio 119,31, a za kulturne usluge 109,77.

Uprkos navedenim poskupljenjima, u nekim kategorijama došlo je i do smanjenja cena. Recimo, između jula 2021. i jula 2022. godine došlo je do pojeftinjenja u kategoriji „oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike“.

Od 2016. do 2021. godine najveću prosečnu stopu rasta cena kulturnih proizvoda na nivou EU imala je kategorija „novine i periodične publikacije“, koja je u proseku rasla četiri odsto godišnje, što je 2,4 procentna poena (pp) iznad HICP svih stavki. To pokazuje da je inflacija u ovoj grupi proizvoda bila viša od ukupne inflacije potrošačkih cena.

Za kategorije „kulturne usluge“ i „knjige“ stopa rasta je bila pozitivna, ali niža od HICP za sve stavke. Sa druge strane, najveću stopu smanjenja cena registrovala je kategorija „oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike“ – u proseku -4,1 procenat godišnje.

Od 2020. do 2021. godine stopa pada kategorije „oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike“ značajno je usporila. Takođe, u tom periodu je došlo do blagog povećanja cena za „opremu za obradu informacija“.

Cene u Srbiji postepeno rastu, ali ne svuda

Narodni muzej u Beogradu nije menjao svoje cene u poslednje dve godine, kako je potvrđeno za Biznis.rs, tako da su individualne ulaznice za stalnu postavku muzeja 300 dinara, a za aktuelnu tematsku izložbu 500 dinara. Ako želite da pogledate obe izložbe u jednom danu cena ulaznice je 600 dinara.

I iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu za naš portal su potvrdili da nisu menjane cene ulaznica, pa su one i dalje 600 dinara, a sa popustom 300 dinara.

Da se cene članarina godinama nisu menjale ističu i iz Biblioteke grada Beogada, pa su tako članarine za zaposlene 1.500 dinara, za nezaposlene 1.000, a za studente 800 dinara.

Kada je reč o Zoo vrtu u Beogradu, karte su poskupele još 2020. godine, i to za 50 dinara za individualne posete. Od tada ulaznice za odrasle posetioce koštaju 500 dinara, a za decu (od tri do 15 godina) 350 dinara.

Naravno, gotovo sve kulturne institucije (muzeji, pozorišta, Zoo vrt) imaju i povlašćene, ali i besplatne kategorije ulaznica. Pravo na popust obično imaju osnovci, srednjoškolci, studenti i penzioneri.

Vlasnik Bitef Art Caffe-a i Enso restorana, predstavnik nekoliko udruženja i organizator Musicology festivala Miša Relić rekao je za Biznis.rs da su strani izvođači povećali cene, dok su domaći muzičari uglavnom zadržali cene na istom nivou.

„Samim tim su i cene karata za inostrane izvođače veće, a domaći menjaju cene u zavisnosti od popularnosti. Usluga garderobe na ulazu i dalje košta između 200 i 300 dinara, međutim podigli smo cene tamo gde su izvođači poskupeli, a to je otprilike njih 20 od 30“, objasnio je Relić.