Kupci u Srbiji dali 2,5 milijarde evra za neuknjižene nekretnine

Iako su tokom prošle godine građani i firme izdvojili rekordnih 7,5 milijardi evra za kupovinu nekretnina, čak trećina te sume potrošena je na neuknjižene stanove, kuće i druge objekte. Promet nekretnina koje nisu evidentirane u katastru velika je crna tačka imovinsko-pravnih odnosa nad nepokretnostima u Srbiji, ali ne i jedina, jer pravnu nesigurnost stvaraju i druge procedure u ovoj oblasti.

Nerešena pitanja vlasništva, nelegalna gradnja i dugotrajni i skupi administrativni postupci koče veliki broj ulaganja u našoj zemlji.

Zato će Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), u naredna tri meseca pripremiti sveobuhvatnu studiju sa predlogom rešenja za unapređenje procedure upisa u katastar, legalizacije, evidentiranja javne svojine, restitucije, eksproprijacije, komasacije, konverzije i drugih postupaka.

“U katastru nepokretnosti upisano je 4,9 miliona objekata, ali gotovo identičan broj nije evidentiran. Među njima je više od 2,7 miliona nekretnina koje ispunjavaju uslove da budu upisane, ali njihovi vlasnici to nisu uradili ili ne žele, dok je dva miliona nelegalnih objekata van evidencije katastra koji prvo moraju da budu ozakonjeni”, kaže Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u.

Ona navodi da je jedno od rešenja za obe grupe jednostavnija i digitalizovana procedura, sa manje dokumentacije i nižim troškovima.

Veliko opterećenje za dalje investiranje u nekretnine su i nerešeni zahtevi u katastru koji su podneti na osnovu nepotpune dokumentacije, isprava koje nisu sprovodive za upis ili zaostalih zahteva za upis prava na nepokretnostima podnetih pre 2018. godine.

“Imajući u vidu evidentni nedostatak kadrovskih kapaciteta u Republičkom geodetskom zavodu potrebno je omogućiti predstavnicima zainteresovanih pravosudnih profesija, pre svega javnim beležnicima, ali i javnim izvršiteljima i advokatima, da daju svoj doprinos i pomognu službama katastra u rešavanju zaostalih predmeta”, smatra Radovanović.

Advokat Branislav Vještica kaže da iako je mnogim kupcima primamljivije da kupe nekretninu koja se prodaje po nižoj ceni jer je neuknjižena, to ne bi trebalo da bude praksa jer se takvi objekti po pravilu teško legalizuju.

“Cena stanova koji nisu upisani u katastar nepokretnosti je niža zbog pravne nesigurnosti koja postoji u slučaju prometa tih stanova i rizika na strani kupca koji se ogleda u tome da je neizvesno da li će stan moći da se upiše u katastar i da li će kupac postati vlasnik. Treba istaći i da je celokupna procedura legalizacije komplikovanija i dugotrajnija nego kod stanova koji su upisani u katastar, pa sve to utiče na obaranje cene“, navodi Vještica.

U Srbiji, nažalost, još uvek postoje zablude da vlasnici nepokretnosti postaju samo na osnovu „overenog ugovora“ ili dokaza da su „platili prenos“, na osnovu toga što „plaćaju porez na imovinu“ i slično.

“Rizik kupovine neuknjiženog objekta je različit za svaku nekretninu ponaosob. Ako postoji upotrebna i građevinska dozvola i druga potrebna dokumentacija kojom se dokazuje imovinsko-pravni sled, taj rizik je nešto manji. Ukoliko neku nepokretnost nije moguće upisati u katastar, onda je suštinski svaka cena neisplativa”, naglašava advokat Branislav Vještica.

Izvesna izmena zakona

NALED će u studiji ponuditi rešenja za konačnu i uspešnu tranziciju imovinskih odnosa nad nepokretnostima u Srbiji, iz društvene u privatnu svojinu.

To podrazumeva izmene postojećih i donošenje novih zakona, kao i eliminisanje instituta koji komplikuju režim prometa jer pripadaju starim vremenima, među kojima su pravo korišćenja nepokretnosti, državina i slično.

U izradi studije učestvuje tim profesora, pravnika i advokata, eksperata za ovu oblast, a osmišljavanju kvalitetnih predloga doprineće i predstavnici privrede i resornih institucija – ministarstava građevinarstva, finansija i pravde, Republičkog geodetskog zavoda, Javnobeležničke komore, Direkcije za imovinu, Uprave za poljoprivredno zemljište… Nedavno je održan i prvi sastanak ove grupe.

U domenu restitucije konstatovano je da je ovaj proces potrebno završiti u što kraćem roku, na način da javne finansije taj teret mogu da podnesu, ali da stari vlasnici dobiju u doglednom roku adekvatno obeštećenje ili u realnoj supstituciji nepokretnosti iste vrednosti ukoliko tražena ne može da se vrati ili u materijalnom obeštećenju koje je u pristojnoj srazmeri sa vrednošću oduzete imovine.

“Poreska politika je osmišljena neproporcionalno u odnosu na bogatstvo oporezovanog lica, pa se porez na imovinu plaća na pravo svojine na nepokretnostima, a ne i na ekonomsku snagu obveznika usled činjenice da ovaj porez ne dozvoljava da se od osnovice oduzmu troškovi zaduživanja povezani sa sticanjem nepokretnosti”, kažu u NALED-u.