Lokacija i dalje ključ uspeha na tržištu nekretnina

U oktobru 2024. u Srbiji je izdato 3.617 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od četiri odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Od ukupnog broja dozvola izdatih u oktobru, 86,7 odsto odnosi se na zgrade, a 13,3 odsto na ostale građevine.

Ako se posmatraju samo zgrade, 87,3 odsto dozvola izdato je za stambene, a 12,7 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (73,2 odsto), navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Prema građevinskim dozvolama izdatim u oktobru, prijavljena je izgradnja 6.469 stanova, sa prosečnom površinom od 69,6 kvadratnih metara.

U razgovoru za Biznis.rs predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov ocenjuje da statistika pruža podatke koji daju osnovu, ali da se na osnovu njih ne mogu donositi zaključci. Kako kaže, u Komori nisu primetili da je došlo do pada građevinske aktivnosti i smatraju da neće padati cene kvadrata.

“Mi realno imamo pad evra. To se vidi i na običnim primerima. Pre deset godina mogli ste da kupite dobar automobil za 20.000 evra, a sada taj isti auto košta 35.000. Možda proizvođači dodaju malo elektronike da vam ‘zamažu’ oči, ali suštinski vam prodaju isto, za duplo veći novac. Takva je situacija i sa stanovima”, navodi Čolakov.

Prema njegovom mišljenju, lokacija je ta koja ‘prodaje’ nekretninu, dok je sve ostalo manje-više isto. Na pitanje kako ocenjuje kvalitet gradnje u Srbiji, kaže da sve zavisi od investitora.

“Ako namerava da zaradi i ako je više platio neka prethodna ulaganja prilikom dobijanja placa, onda će štedeti na materijalima. Na primer, ako je u tehničkoj specifikaciji naveo određeni tip stolarije, bira firme koje će u proizvodnji malo zakinuti na kvalitetu”, objašnjava Čolakov i dodaje da se danas pretežno štedi na radnoj snazi i materijalu.

Beograd prednjači u građevinskoj aktivnosti

Kako pokazuje izveštaj RZS-a, od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, sedam odsto biće građeno u zgradama s jednim stanom, sa prosečnom površinom od 147,9 kvadrata, a 92,4 odsto stanova u zgradama sa tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja – 63,2 metra kvadratna.

Predviđena vrednost radova novogradnje u oktobru 2024. iznosi 91,1 odsto ukupno predviđene vrednosti radova.

Posmatrano geografski, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti – 74 odsto predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Južnobačka oblast (4,7 odsto), Moravička oblast (3,6 odsto), Raška oblast (2,6 odsto) i Mačvanska oblast (1,6 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 1,5 odsto.

Komentarišući ogromnu razliku u građevinskoj aktivnosti u Srbiji, pre svega u Beogradu u odnosu na druge krajeve, Stojan Čolakov kaže da je situacija slična u svim srednjim ili nižim ekonomskim društvenim sistemima.

“Sve migracije vode ka glavnom gradu. Ako pogledate bilo koju zemlju u Africi ili Južnoj Americi gde je stanovništvo siromašnije, videćete da ima migracija, pa grad koji je imao 1,5 miliona stanovnika za pet-šest godina ima pet miliona. Ljudi napuštaju manja mesta zbog loše infrastrukture, kulturnih elemenata razvoja… Nalaze poslove u većim gradovima jer smatraju da će tamo bolje živeti, i tako je i u Beogradu”, zaključuje predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov.