Kako su pandemija i dugovi uticali na turističke agencije?

Račun Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) blokiran je od 30. oktobra zbog duga od 16 miliona dinara. Ovaj problem trebalo bi uskoro da bude rešen jer se u narednih nekoliko dana očekuje dogovor o odloženom plaćanju duga osiguravajućim kućama. U rešavanje problema uključilo se i resorno Ministartsvo turizma i omladine.

Direktor YUTA Aleksandar Seničić kaže za Biznis.rs da su oni prošle godine kroz reprogram izmirili 14 miliona dinara duga, uz pomoć donacija turističkih agencija. Takođe, sve vreme su u komunikaciji sa osiguravačima koji su, ipak, 30. oktobra samoinicijativno blokirali račun, misleći da sredstva neće moći da naplate.

„Dug postoji, mi od toga ne bežimo, ali smo želeli da dobijemo duže rokove za izmirenje. Naši budžeti kao profesionalnog udruženja su jako mali, oko 13-14 miliona dinara godišnje, sa platama i troškovima, a imamo četvoro zaposlenih. Mi iz tog budžeta nemamo mogućnost da odvojimo četiri-pet miliona dinara, ali uz neke dodatne aktivnosti i sponzorstva mogli bismo to da isplatimo za dve-tri godine“, navodi Seničić.

Upravo zbog samog načina finansiranja čini se da je YUTA i upala u dugove. Kako objašnjava naš sagovornik, članarine nisu bile dovoljne da se pokriju svi troškovi i usluge koje pružaju agencijama i putnicima. Zato su tražili model koji će omogućiti efikasnije poslovanje, a ujedno i određene pogodnosti za agencije i putnike.

„Agencije koje su organizatori putovanja moraju da imaju licencu za rad koju propisuje resorno ministartsvo. Jedan od neophodnih dokumenata je i polisa osiguranja od insolventnosti agencija. YUTA je uspela da dogovori sa svojim članicama da u njihovo ime, dakle za veći broj turističkih agencija, ugovara polise osiguranja sa osiguravajućim kućama po povoljnijim uslovima i omogućavala je svojim agencijama da to plaćaju na rate“, ističe Aleksandar Seničić.

Međutim, glavni problem je nastao u vreme pandemije korona virusa. Kako objašnjava, agencije nisu želele da plate premije osiguranja jer u tom periodu nisu radile.

„Mi smo ih savetovali da raskinu polise, da bi prestala obaveza. Međutim, tako bi ostale bez dozvole za rad, pa većina to nije učinila, nadajući se da će ipak biti neke sezone. Onda kreću problemi sa naplatom i od tada sve datira. Mi smo uspeli da naplatimo jedan deo, ali je mnogo agencija propalo i više ne postoje. Neke od njih su napravile štetu putnicima i osiguravači su tu štetu isplatili. Putnici nisu bili oštećeni, ali smo mi ostali uskraćeni za uplatu premija osiguranja“, ističe Seničić.

Prema njegovim rečima, u dogovoru sa osiguravačima YUTA je pored povoljnijih polisa pružala i deo usluga asistencije. Tako su putnici za sve probleme, poput neplaćenog hotela, neizmirenih obaveza agencija i slično, kontaktirali YUTU, koja je pružala podršku i van Srbije.

„Napravili smo sistem da nam se, primera radi, putnik javi sa destinacije i kaže da mu nije plaćen hotel i da ne može da uđe. Takve probleme smo rešavali u roku od pola sata, bez dodatnih troškova, jer smo sa osiguravačima to naknadno pokrivali. Takvih situacija je bilo puno. Dešavalo se da agencije nisu plaćale hotel za čitave grupe, ali smo putnicima omogućavali da dobiju svoje usluge“, objašnjava naš sagovornik.

On podseća i na 2018. godinu, kada je propala velika agencija SAB i kada je 6.000 putnika umesto u turističku inspekciju došlo u njihovo udruženje, kako bi im pomogli da dođu do svog novca.

„U roku od 45 dana osiguravači su isplatili kompletnu štetu koja je iznosila 600.000 evra. Da ne govorimo o tome da je u trenutku kada je agencija propala više od 1.000 putnika bilo na različitim destinacijama u Grčkoj. Svetsko pravilo je da kada dođe do bankrota agencije – prekidaju se odmori. Mi to nismo hteli da radimo, ispoštovani su svi ugovoreni aranžmani, obezbedili smo da se odmori iskoriste do kraja i sve te ljude o svom trošku organizovano autobusima vratili nazad“, ističe Seničić.

On napominje da su i tokom korone zaštitili turističke agencije modelom zamenskih putovanja koje je YUTA osmislila. Iako putnici tada nisu bili oduševljeni, jer umesto dogovorenih putovanja dobijaju neke druge destinacije, na taj način sačuvano je 99 odsto agencija, kaže direktor YUTA i dodaje bi u suprotnom sve one propale, dok bi osiguravači imali štetu od 70-80 miliona evra.

„Učinili smo agencijama, zaštitili osiguranja, a onda smo na kraju mi ušli u problem“, zaključuje Seničić.