Malim firmama potrebna podrška za uvođenje bezgotovinskog plaćanja

Kada potrošači više troše, kompanije u čitavom lancu nabavke su sklonije zapošljavanju novih kadrova kako bi zadovoljile potrebe i očekivanja potrošača. Veći broj zaposlenih povećava ukupnu kupovnu moć na nivou tržišta i rezultira daljim stvaranjem radnih mesta.

Isti obrazac važi i kada potrošnja opada: kompanije su manje voljne da zapošljavaju, smanjenje zapošljavanja umanjuje kupovnu moć na tržišnom nivou, što rezultira usporenim otvaranjem novih radnih mesta.

Sve ovo najbolje se u poslednje vreme može videti na primeru američke ekonomije koja doživljava izuzetan porast radnih mesta, sa više od 1,2 miliona novih radnih mesta u privatnom sektoru otvorenih samo ove godine.

Ovaj ubrzan rast trenda zapošljavanja, koji premašuje čak i onaj pre pandemije, smanjio je stopu nezaposlenosti na oko 3,5 odsto, što je nivo koji nije viđen od kasnih 1960-ih godina. Period snažnog zapošljavanja dodatno je osnažen značajnim rastom plata od oko šest odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje istraživanje koje je sproveo Mastercard Economics Institute.

Pored trendova na tržištu rada i potrošnje građana kao faktora koji pokreću ekonomski rast, ne treba zaboraviti ni činjenicu da danas tehnologija više nego ikada oblikuje način na koji živimo i poslujemo. Transformaciona moć digitalizacije koja se uvukla u gotovo sve aspekte našeg života, otvara nove mogućnosti kako za male biznise, tako i za privredu celoguknog tržišta.

Prihvatanje digitalizacije i svih prednosti koje ona donosi ne samo da osnažuje male biznise, već obećava i jačanje celokupne ekonomije. Međutim, često se suočavaju sa izazovima u nadmetanju sa velikim korporacijama zbog ograničenih resursa i dosega do potencijalnih kupaca. Ovde digitalizacija stupa na snagu kao faktor koji u potpunosti menja prilike na tržištu.

Kako u svetu, tako i u Srbiji, mali privrednici se suočavaju sa brojnim izazovima u svom poslovanju. Ono što je i dalje infrastrukturni izazov u Srbiji je prihvatni jaz, odnosno nedovoljna proširenost bezgotovinskih plaćanja na netradicionalnim lokacijama i izvan velikih gradskih centara što u današnje vreme rezultuje odvraćanjem potencijalnih kupaca.

Zbog toga je potrebno dalje raditi na edukaciji i širenju bezgotovinskih plaćanja, bez obzira za koju konkretnu metodu se građani opredele, jer od široke slobode izbora koristi imaju i građani i trgovci, i na kraju – celo tržište. Dobar primer je uvođenje POS terminala na šest beogradskih pijaca: Đeram, Kalenić, Palilula, Stari Merkator, Zemun i pijaca u bloku 44. Zakupci tezgi, mali proizvođači hrane, su potpuno besplatno dobili na korišćenje terminale za prihvat kartičnih plaćanja, a projekat koji je Mastercard incirao u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, JP Beogradske pijace, kompanijama Chipcard i Banca Intesa, i uz podršku grada Beograda, pokazuje da prostora za digitalizaciju ima čak i na onim lokacijama koje su u kolektivnoj svetski ljudi duboko povezane sa kešom.

Još jedna važna inicijativa koju podržava kao javno-privatno partnerstvo sa važnim tržišnim igračima je Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“ u okviru koje je aktuelan Program podrške uvođenju elektronskog plaćanja kod preduzetnika, mikro i malih preduzeća. Ovaj projekat  malim privrednicima koji do sada nisu prihvatali bezgotovinska plaćanja, daje priliku da to urade po povoljnim uslovima: uz besplatnu instalaciju i korišćenje prihvatnog uređaja i po subvencionisanoj trgovačkoj naknadi do 0,99 odsto u trajanju od godinu dana, bez obzira na to da li je prihvat kartica u fizičkim i online prodavnicama.

Dinamičan odnos između potrošnje, stvaranja radnih mesta i digitalizacije kao okosnice za inovacije, čini temelj zdrave ekonomije. Njihova uzajamna povezanost osnova je ekonomskog napretka, a inicijative kao što je „Bolji način“ malim preduzetnicima pružaju idealnu priliku da jednostavno zakorače u ravnopravnu igru čak i sa najvećim igračima na tržištu.