Manjak transparentnosti u javnim nabavkama zdravstvenih ustanova tokom pandemije

Organizacije Partneri Srbija i Pravni skener sprovele su istraživanja o postupanju zdravstvenih ustanova prilikom nabavki povezanih sa pandemijom korona virusa. 

Istraživanja sprovedena u okviru projekta „Javne tajne o javnom zdravlju“ podržanog od strane Balkan Trust for Democracy odnosila su se na nabavku medicinskog kiseonika, pulsnih oksimetara i rendgen filmova za potrebe dijagnostike i lečenja pacijenata koji su se zarazili virusom SARS-CoV-2.

Pokazalo se da se, u periodu nakon proglašenja pandemije, zdravstvene ustanove pribegavale manje transparentnom pregovaračkom postupku javnih nabavki bez objavljivanja javnog poziva, a povećana je i učestalost postupaka sa jednim ponuđačem. Takođe, primećeno je da su neke ustanove tokom jedne godine sprovodile više postupaka nabavke za jedan predmet, te da su cene pribavljenih dobara značajno varirale među nabavkama različitih ustanova.

Potreba zdravstvenih ustanova za medicinskim kiseonikom, pulsnim oksimetrima i rendgen (RTG) filmovima značajno se uvećala usled pandemije, s obzirom da je u ustanovama primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite bilo mnogo više pacijenata kojima je bilo potrebno meriti nivo kiseonika, snimati pluća ili dati terapiju u vidu kiseoničke potpore, kaže se u saopštenju organizacije Partneri Srbija. 

Imajući to u vidu, povećanje obima nabavki ovih dobara od strane ustanova svih nivoa zdravstvene zaštite bilo je u potpunosti opravdano. Međutim, utisak je da su neke zdravstvene ustanove iskoristile vanredne okolnosti kako bi zaobišle odredbe Zakona o javnim nabavkama.

Tako, u slučaju nabavki medicinskog kiseonika, zdravstvene ustanove su pribegavale pregovaračkom postupku bez javnog poziva, oslanjajući se na izuzetak Zakona o javnim nabavkama koji predviđa da za ovakve postupke naručilac mora svoju odluku obrazložiti Kancelariji za javne nabavke, osim ukoliko se radi o situaciji koja ugrožava zdravlje i život ljudi.

Međutim, pozivanje na članove koji isključuju usvajanje mišljenja Kancelarije za javne nabavke moglo je biti opravdano tokom 2020. godine jer se nisu mogle predvideti potrebe za pacijente zaražene virusom SARS-CoV-2, ali ne i tokom 2021. godine, kada su povećane potrebe mogle da se očekuju. Sličan je nalaz i u vezi postupaka javnih nabavki RTG filmova, gde su najviše zastupljeni pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva.

Kada je u pitanju sprovođenje postupka javne nabavke medicinskog kiseonika, uočena je još jedna nepravilnost, a to je da su naručioci tokom godine sprovodili više postupaka za isti predmet javne nabavke i pored toga što je u planu predviđena jedna nabavka za definisanu procenjenu vrednost. Kada su u pitanju pulsni oksimetri, najveći uočen problem je formiranje cena – podaci ukazuju da su razlike između procenje vrednosti i ugovorene cene veće od 50 odsto, a da cene po jednom komadu nabavljenih oskimetara od strane različitih ustanova variraju od 1.700,00 do 130.000,00 dinara.

U zaključku istraživanja navodi se da je potrebno veće učešće nadležnih institucija (Kancelarije za javne nabavke, Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije), ali i veća kontrola postupaka javnih nabavki od strane javnosti i građana, kako vanredne situacije, kao što je pandemija, ne bi bile zloupotrebljene,